Apsolutna vlast – apsolutna odgovornost

23. 02. 2021.|

Poslednjih godinu dana, javno zdravlje građana predstavlja jedno od ključnih pitanja.

Zdravstveni sistem suočen je sa nezapamćenim izazovima za koje, svima je jasno, apsolutno nije bio spreman.

Nedostatak opreme, ljudstva i organizacije, nažalost, vide se kroz veliku smrtnost zdravstvenih radnika, ali i građana i građanki. Sindikat lekara i farmaceuta je u ponedeljak ispred Vlade Srbije održao protest u ime velikog broja svojih kolega i kolegenica koji su preminuli od posledica COVID-19.

Jedan od zahteva sindikata odnosio se na hitnu dopunu propisa i klasifikovanje oboljevanja od COVID-19 profesionalnom bolešću, kao i primanje medicninskih radnika zaposlenih za vreme pandemije u stalni radni odnos i zapošljavanje dodatne radne snage iz baze Nacionalne službe za zapošljavanje.

Pored toga, sindikat je od predstavnika vlasti tražio da bude uključen u pregovaranje i donošenje odluka u zdravstvenoj oblasti.

Zahtevi sindikata su, dakle, sasvim logični i rešavaju bar dva od pomenutih problema sa kojima se naš sistem suočava.

Kako je vlast odgovorila na ove zahteve?

Dosadašnja praksa  bila je da se naprosto ne odgovara, ili je korišćena poznata matrica gde je svaki zahtev predstavljan kao opoziciono delovanje sa ciljem rušenja Aleksandra Vučića.

Ovog puta otišlo se i korak dalje.

Prva reakcija vlasti na održani protest ispred Vlade bio je poziv gradskoj čistoći da ukloni sveće zapaljene za preminule zdravstvene radnicike i radnice.

Nakon toga, saznali smo da je planirana nova reorganizacija zdravstvenog sistema.

Naime, radi optimizacije istog, najavljeno je gašenje Zavoda za zdravstvenu zaštitu studenata  – popularne Studentske poliklinike.

Namera je da se studentske poliklinike pripoje postojećim domovima zdravlja, što znači premeštanje 180 zaposlenih radnika koji se godišnje brinu o 140 000 studenata i studentkinja.

Dakle, u trenutku najveće preopterećenosti zdravstvenog sistema, velikog broja preminulih radnika, radnika koji su na birou, Ministarstvo zdravlja rešava da na sve ove probleme odgovori optimizovanjem do sada funkcionalnog sistema, za koje ne možemo ni da naslutimo kako će se odvijati.

Poruka koja se ovim potezom pokušava poslati jeste da je naš zdravstveni sistem stabilan, da imamo dovoljan broj lekara specijalista, da čak možemo sebi da dopustimo reorganizaciju kojom se ukida jedan set zdravstvenih usluga.

Umesto odgovornosti za izgubljene živote, nemogućim uslovima za rad i isključivanja i degradiranja svih koji nisu uz vlast, donose se odluke koje dalje urušavaju naša osnovna prava.

Obrazloženje svih odluka se zasniva na apsolutnom, neupitnom i nepogrešivom autoritetu jednog čoveka.

Sve što se ne uklapa u to je otklonjeno, počišćeno i odstranjeno.

Ali, bitno je ne zaboraviti da apsolutna vlast znači i apsolutnu odgovronost.

Bilo da tu odgovornost građani i građanke traže na ulici ili glasačkom listiću, to je nešto što im niko ne može uskratiti.

Apsolutno niko.

Autorka: Natalija Stojmenović

Izvor: kolumna je izašla 19. februara u dnevnom listu Danas

Kolumna Naš grad izlazi svakog petka u dnevnom listu Danas, a pišu je članovi i prijatelji inicijative Ne davimo Beograd

Pročitaj i ovo:

  • bgmetro

Metro ZA potrebe građana, a ne profit tajkuna

Pokret Ne davimo Beograd uputiće primedbe na Nacrt plana generalne regulacije šinskih sistema u Beogradu koji je na javnom uvidu. Naime, predloženi plan za metro nije u interesu građana, već isključivo tajkuna koji su zainteresovani za gradnju na livadama koje povezuje izabrana trasa. Ukoliko se već odustalo od višedecenijskog plana za prvu liniju metroa, ne sme se propustiti prilika da metro poveže najgušće naseljene oblasti grada i tako smanji gužve i ubrza kretanje kroz grad. To prema postojećem planu nije slučaj.

Nova podrška javnih ličnosti “Povelji za dobar grad” pokreta Ne davimo Beograd

Nova grupa javnih ličnosti i nezavisnih intelektualaca podržala je “Povelju za dobar grad”, pokreta Ne davimo Beograd. Podršci planu, kako da Beograd postane dobar grad za sve njegove građane, pridružili su se muzičari Branko Golubović Golub, pevač grupe Goblini i Nebojša Despotović iz benda Duboka Ilegala, zatim profesorka Srbijanka Turajlić, društveni aktivista Gordan Paunović, psihoterapeutkinja Aurelija Đan, sociološkinja Jana Šarić, aktivistkinja za ženska prava Maša Elezović i IT stručnjak Ivan Milošević. Podršku povelji dali su i pesnik Stevan Tatalović, književna prevoditeljka, novinarka i spisateljica Mirjana Ognjanović i antropološkinja Irena Molnar.

Go to Top