Prvi maj se u Srbiji obeležava od 1893. godine. U pitanju je svetski dan borbe za dostojanstven život najbrojnije društvene grupe, one koju čine radnici i radnice.
Radno zakonodavstvo u Srbiji poslednjih decenija sve manje štiti interese radnika. Jedan od uočljivih nepovoljnih trendova je kontinuirana fleksibilizacija rada, o čemu svedoči i najavljeni Zakonu o izmenama i dopunama Zakona o pojednostavljenom radnom angažovanju na sezonskim poslovima.
Organizovana moć radništva decenijama je u opadanju, ne samo u Srbiji, već širom sveta. Ipak, u poslednjih desetak godina pitanja radništva se vraćaju u javni i politički diskurs, a povremeno ugleda svetlost dana i pokoja vest o uspešnim radničkim borbama.
Iz Ne davimo Beograd ocenjuju da je neophodno menjati Zakon o radu, budući da važeći ne garantuje dostojanstven rad za sve radnike i radnice. Problematičnih aspekata važećih zakona je mnogo, naglašava Aleksa Petković, te skreće pažnju samo na pojedine:
„Zakon je napisan tako da urušava radna prava. Uvedena je oštra podela na rad u radnom odnosu i van radnog odnosa. Zaštita i sigurnost na radu mora biti najbolja moguća. Moraju se izmeniti odredbe Zakona o radu o disciplinskom i otkaznom postupku, koje se danas koriste protiv radnika koji žele da se sindikalno organizuju.“
Originalni naslov: Šta menjati u radnom zakonodavstvu kako bi se poboljšao položaj radnika i radnica u Srbiji?
Pročitaj i ovo:
Jelena Jerinić: U ovoj fazi izbornog procesa bilo tri puta više prigovora na odluke RIK-a u odnosu na prethodne izbore
"To je u skladu sa opštom mobilizacijom ljudi na različitim predizbornim aktivnostima", rekla je Jerinić.
Đurović Rajak: Zahtevamo podatke o vanrednim isplatama socijalnih davanja u Somboru
Odbornica Zeleno-levog fronta u Skupštini grada Sombora Jovana Đurović Rajak uputila je Centru za socijalni rad Sombor zahtev za pristup informacijama od javnog značaja. Zahtev se odnosi na jednokratnu i vanrednu novčanu pomoć koju Centar odobrava i isplaćuje od oktobra 2023. do danas.
Ognjen Rašuo: Komisija bi mogla da zaključi da je najmanje dva odsto birača neregularno upisano u birački spisak
„To su ljudi koji ih nema, na primer, u evidenciji prebivališta, nema ih u evidencijama u Matičnoj knjizi rođenih, nema ih u Matičnoj knjizi državljana”, objašnjava on.
