Priče iz regiona: Teška vremena za Albaniju

Ekonomski oporavak biće teži nego što se očekivalo

Piše: Ornela Liperi

Svakog dana ulaz u glavni grad Albanije, Tiranu, blokiran je saobraćajom. Ulice su krcate ljudima koji žure da izvrše svoje svakodnevne zadatke. Kafići su gotovo prepuni. Neki od građana nose maske, ali većina je nesavesna. Visoke zgrade i neboderi niču u centru i na svakom ćošku glavnog grada. A dani kada je sve bilo zaustavljeno, a ulice prazne izgledaju nam tako daleko.

Nažalost, ovo je samo fasada iza koje se krije gorka stvarnost. Albanska ekonomija ozbiljno je pogođena pandemijom virusa KOVID-19. Nacionalni institut, INSTAT, upravo je objavio da albanska ekonomija u drugom tromesečju 2020. godine beleži pad za 10,2 posto u odnosu na isti period u 2019 godini. To je najveći pad od 1997. godine, kada je zemlju pogodila kriza prouzrokovana padom piramidalnih prevara.

“Delatnosti poput trgovine, transporta i ugostiteljstva” su najpogođenije. Ova grupa usluga beleži pad za 26,3 posto u odnosu na drugi kvartal 2019 godine.

Natpisi ,,Izdaje se” mogu se videti na ulicama Tirane i mnogih drugih gradova. Zvanični podaci Uprave za javne prihode pokazuju da broj poslovnih subjekata (od kojih je većina mali) koji su prešli u neaktivne povećao se za više od 40 posto u periodu maj-avgust 2020. u odnosu na isti period 2019 godine. Većina njih krivicu nalazi u Kovidu i padu kupovne moći. To se moglo očekivati ​​u zemlji u kojoj su male trgovinske radnje i usluge ključne za zapošljavanje (na primer, postoji oko 18 000 barova i restorana ili 16 posto od ukupnog broja subjekata u državi, prema podacima INSTAT-a).

Početkom aprila Svetska banka upozorila je da je Albanija izložena riziku zbog velike sive ekonomije i visoke stope samozapošljavanja (sa stopom samozapošljavanja od 34,7 posto od ukupnog broja zapošljenja, Albanija je prema ovom pokazatelju na prvom mestu u regionu). ,,Zemlje sa nesrazmernim neprijavljenim radom na crno, privremenim zapošljavanjem i samozapošljavanjem suočiće se sa rastućom nezaposlenošću, što će uzrokovati značajne poteškoće, pogotovo ukoliko ne postoji odgovarajuća socijalna zaštita.” kažu iz banke.

Izvor: Svetska banka

Vlada je usvojila dva paketa za podršku građanima i preduzećima pogođenim pandemijom virusa KOVID-19 u iznosu od 45 milijardi leka (2,8 posto BDP-a), koji se sastoje od budžetske potrošnje, državnih garancija, odlaganja poreza i subvencionisanja plati za period mart-maj.

Međutim, nakon prestanka podrške platama, nezaposlenost je naglo porasla. Službeni podaci INSTAT-a pokazuju da je u prvoj polovini 2020. godine oko 50 000 građana ostalo bez posla ili oko 6 posto ukupne radne snage u privatnom sektoru (nepoljoprivredne i poljoprivredne usluge). Ovo je najveći pad zabeležen u poslednjih deset godina. Oko 60 posto nezaposlenih su mladi, do 29 godina.

Izvor: cnn.com

Pandemija je takođe imala negativan uticaj i na državni budžet. Do sredine 2020. godine javni dug je porastao na 80 posto BDP-a, što je 14 procentnih poena više od kraja 2019. godine, dostigavši ​​najviši nivo do sada. U junu 2020 godine Albanija je izdala evroobveznicu u iznosu od 650 miliona evra kako bi pomogla u pokrivanju potrebnih sredstava.

Ovaj tekst je objavljen u okviru inicijative „Priče iz regiona” koju realizujemo u saradnji sa  Res Publica i Institut za komunikacijske studije (Makedonija), i sa ABCnews.al (Albanija), Analiziraj.ba (BiH), Sbunker (Kosovo), PCNEN (Crna Gora), Prlija (Hrvatska) i SEGA (Bugarska). Tekst odražava isključivo stav autorke.

Duboki koreni krize

Čak i pre krize izazvane pandemijom, Albanija, jedna od najsiromašnijih zemalja u Evropi, sa BDP-om po glavi stanovnika od samo 31 posto od proseka Evropske unije, postigla je mali napredak. Ovaj nivo je ostao nepromenjen poslednjih nekoliko godina, što ukazuje da je zemlja zaglibila u takozvanom procesu konvergencije. Ovaj nivo siromaštva smatra se jednim od ključnih faktora za visoku stopu emigracije i sve veće uključenosti stanovništva u kriminal vezan za trgovinu drogom i švercom.

Volumenski indeksi. BDP po stanovniku,2019 (EU-27=100)

Izvor: Eurostat

Rast u 2019. godini pao je sa 4 posto od protekle godine na 2 posto, kao rezultat snažnog zemljotresa koji je pogodio centralnu Albaniju 26. novembra i pad proizvodnje električne energije zbog suvog vremena. Javni dug je na kraju 2019. godine bio na neodrživo visokom nivou od oko 70 posto BDP-a, ostavljajući kreatorima politike manje finansijskog prostora u odnosu na druge zemlje u regionu, poput Srbije (52 posto) ili Severne Makedonije (39 posto).

MMF predviđa da će se do kraja 2020 godine fiskalni deficit povećati na oko 7 posto BDP-a, a da će javni dug nadmašiti 80 posto BDP-a.

Strukturne slabosti zemlje došle su do izražaja tokom pandemije. Loše plaćeni rad i rad na crno bili su široko rasprostranjeni. Prosečna plata albanskih radnika najniža je na Zapadnom Balkanu (u smislu pariteta kupovne moći), prema Svetskoj banci. Preko 30 posto radnih mesta je rad na crno. Broj radnih mesta sa nepunim radnim vremenom i samozapošljavanjem najveći je u regionu. Poljoprivreda, koja ima nisku stopu produktivnosti, čini gotovo 40 posto ukupne zaposlenosti, a proizvodnja i usluge su nedovoljno razvijene. Niske plate su glavna konkurentna prednost izvoznika, poput proizvođača tekstila koji uglavnom izvoze u Italiju. Izvoz robe u Italiju, glavnog trgovinskog partnera Albanije, smanjio se za više od 40 posto tokom zatvaranja države (mart-maj 2020.) i za 15 posto u junu-julu u odnosu na prethodnu godinu. Sveukupno, ukupan izvoz robe u prvih sedam meseci 2020. godine opao je za 17 posto u poređenju sa prethodnom godinom.

Očekuje se da će ekonomski pad povećati siromaštvo. Prema Svetskoj banci, pre krize prouzrokovane Kovidom-19, otprilike oko 4 od 10 Albanaca živelo je sa manje od 5,5 američkih dolara dnevno.

Rane projekcije Svetske Banke o siromaštvu nakon zemljotresa i pandemije KOVIDOM-19 predviđaju da će se siromaštvo i dalje kretati oko 40 posto u 2020 godini, podrivajući napredak u smanjenju siromaštva postignutom poslednjih godina rasta.

Oporavak će biti teži nego što se očekivalo

Početne nade o brzom oporavku blede. Turizam, jedan od glavnih pokretača albanske ekonomije, uspeo je da preživi uz ,,pomoć” građana Kosova. Ali njegov uticaj na ekonomiju bio je marginalan u odnosu na prethodne godine kada je privreda cvetala. Broj stranih pristiglih državljana na teritoriji Albanije u ovih osam meseci 2020 godine smanjio se za 64,2 posto u odnosu na isti period prošle godine. Prema Međunarodnom aerodromu u Tirani, jedinom aerodromu u zemlji, čarter letovi su pali za oko 70 posto u proteklih sedam meseci 2020 godine u odnosu na prethodnu godinu.

Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD) u svojim najnovijim “Regionalnim ekonomskim procenama” predviđa da će Albanija i Crna Gora imati najveći pad u 2020, sa -9 posto, zbog velike zavisnosti od turizma. Srbija će doživeti manji pad od samo -3,5 posto, a zatim slede Severna Makedonija, Bosna i Kosovo (5 posto, respektivno). Celi zapadni Balkan zabežiće pad od 5,1 posto, što je više od prognoze od -3,9 posto za regione EBRD-a.

I pored toga što prognoza za protekli izveštaj za maj 2020. godine ostaje nepromenjena, EBRD je smanjio procenu albanske ekonomije za sledeću godinu za 7,5 procenta. Ekonomija će sledeće godine imati porast od samo 4,5 posto, u odnosu na početnu procenu od 12 posto. Ovo je najveća korekcija prema dole ne samo u odnosu na druge zemlje Zapadnog Balkana, već i u svim regionima EBRD-a.

Međunarodni monetarni fond (MMF) takođe ima pesimistične prognoze. U Zaključku Prve nadzorne misije programa, MMF je prilagodio procenu za 2020. godinu sa -5 posto u aprilu na -7,5 posto, što odražava zavisnost zemlje od turizma i novca koji se šalje iz inostranstva.

Ovo je signal da može doći do oporavka u obliku slova ,,V.” I pored toga što se očekuje da će ekonomija početi da se oporavlja u drugoj polovini 2020. godine i postepeno jačati tokom 2021. godine, kako se uticaj šokova smanjuje, a rekonstrukcija od zemljotresa nastavlja, povratak u normalu trajaće duže.

Iseljavanje je “najbrže” rešenje

 Od ranih 1990-ih, nakon što je zemlja prešla iz socijalističkog u demokratski sistem, migracija albanskog stanovništva počela je naglo da raste. Procenjuje se da je 1,2 miliona ljudi pobeglo iz zemlje u poslednje tri decenije ili više od 40 posto ukupnog stanovništva.

Ovaj trend ponovo je zaživeo 2014. godine i danas je Albanija lider po broju zahteva za azil u zemljama EU +, na prvom mestu među zemljama Zapadnog Balkana i među prvih deset u svetu.

Mladi su ti koji najviše napuštaju zemlju. Podaci Eurostata pokazuju da je oko 80 posto tražioca azila u 2014. godini bilo mlađe od 34 godine. Jedna trećina njih je bila mlađa od 14 godina, što je očajnički znak za roditelje o budućnosti njihove dece u Albaniji!

Budući da bi pandemija mogla dodatno da poveća siromaštvo u Albaniji, očekuje se da će Albanci ponovo potražiti utočište u iseljavanju, što će obremeniti brzi i održivi ekonomski razvoj zemlje!

Ornela Liperi glavna je urednica časopisa Monitor, jedinog tjednog ekonomskog časopisa u Albaniji, od 2002. godine i urednica ekonomskog portala www.monitor.al od 2012. Diplomirala je 1997. u Tirani na Ekonomskom fakultetu (marketing). Diplomirala je studij „Upravljanje poduzećima“ na Francuskom upravnom institutu u Tirani i Sveučilištu Bordeaux u Francuskoj. (Diplomu daje Sveučilište u Bordeauxu, Francuska) i šest je mjeseci akademski istraživač na Sveučilištu Oxford u Velikoj Britaniji. Autorica je brojnih istraživačkih radova, studija, članaka i publikacija o makroekonomskoj situaciji u Albaniji, kako i procesu integracije.