Pešački most će ubiti Veliko ratno ostrvo

U skoroj prošlosti postojale su okolnosti koje su mogle da dovedu do nestanka dva ostrva. Izgradnja Novog Beograda i vađenje peska iz Dunava kojim je nasut močvarni teren učinili su da Malo ratno ostrvo gotovo nestane.

Plaža Lido na zapadnom špicu velikog ostrva se zahvaljujući novim nanosima peska izdigla iz Dunava i nije potopljena izgradnjom Đerdapske brane na Dunavu kao kupalište na Savi kod Brankovog mosta koje danas poznajemo samo sa starih slika.

Uklanjanje zasada poljoprivrednih devedesetih i nedostupnost ostrva stvorili su uslove za boravak ptica, mrest ribe i od skora gnežđenje para orlova belorepana.

I tu dolazimo do glavne razlike između priobalja Velikog ratnog ostrva i ostatka Beogradskog prilaza rekama.

Svedoci smo da stanovnici blokova uz Savu sa svog keja ne mogu da vide reke od načičkanog zida splavova. Trend rasta u visinu splavova u parku Ušće koji je započeo splav Lukas nastavlja se, i rast splavova u visinu i širinu, čini se, ograničavaju samo zakoni prirode.

Kod Palate Srbija novopridošli splavovi polako krče rastinje uz reku i zauzimaju javne zelene površine. Priobalje je svuda gde je moguć pristup prepušteno pravu prvog, jačeg i bezobzirnijeg. Ovo ostrvo, naprotiv, prepušteno samo sebi, postalo je bogatije i zelenije.

I tu, posle navodno sprovedene ankete, pojavljuje se iznova inicijativa od strane jednog političkog pokreta za mostom koji treba da omogući pristup pešaka Velikom ratnom ostrvu preko cele godine. Šta bi taj most doneo?

Trenutno oko dve trećine ostrva uživa zaštitu kao prirodni rezervat sa oko 196 vrsta ptica, od kojih su mnoge ugrožene. Prema broju popisanih biljnih i životinjskih vrsta, ovo ostrvo jedno je od najočuvanijih prirodnih staništa na prostoru Beograda.

Čak i da poverujemo da preko predloženog mosta neće preći neodgovorni građani sa kvadovima i motorima, da se neće organizovati bučni festivali kao što je to bio slučaj 2003. – izgradnja mosta otvoriće mogućnost izgradnje sojenica koje pošto su zauzele sva slobodna mesta na Savi od Beograda do Ostružničkog mosta, a počinju da niču i na Dunavu.

Pri tome, veličina plaže Lido varira sa vodostajem Dunava. U godinama kad je vodostaj Dunava visok plaža, čak i leti, potpuno nestaje i nije moguće kupanje. Pri veoma visokim vodostajima Dunav potpuno plavi ostrvo i uklanja konstrukcije sagrađene od drveta i drugih prirodnih materijala.

Ukoliko se bude bilo šta gradilo, biće sagrađeno od betona. Da li Beogradu treba još betona? – posebno na Velikom ratnom ostrvu. Iako se u većini projekata tvrdi da će se poštuje režime zaštite, možemo li biti sigurni da će u ovoj atmosferi kršenja zakona i ignorisanja propisa, ovo zaista biti slučaj?

Konačno hteo bih da pomenem stanje Zemunskog šetališta čiji bi most bio produžetak. Poslednja rekonstrukcija keja donela je udaljavanje obale od fronta zgrada. Taj prostor sada uglavnom zauzimaju bašte restorana.

Novo pristanište za velike turističke brodove, osim što narušava izgled Zemunskog keja estetski, jer investitor se uglavnom bavio njegovom funkcijom, a ne njegovom vizuelnom komunikacijom sa baroknim gradom, pretvoriće prostor u podnožju Gardoša u okretnicu i parking za turističke autobuse. Za sada je samo pretrpan automobilima posetilaca restorana. Deo obale Dunava, prodat za izgradnju sportskih terena, trajno oduzet građanima i posetiocima Beograda i sada stoji napušten.

Konačno, šetače baš pored predloženog mosta guši smrad iz kanalizacionog kolektora kod niskog vodostaja i leti. Pod geslom silaska Beograda na reke, legalno ili nelegalno kao na Savskom nasipu, privatizuju se sve veće oblasti priobalja. Da li je ideja o izgradnji mosta ka Velikom ratnom ostrvu ozbiljna ideja za otvaranja ove lukrativne lokacije za investitorske dilove ostaje da se vidi? Slepilo političkih aktivista na gore nabrojane probleme kod izbora prioriteta za inicijative navodi na sumnju.