Priče iz regiona: KOVID-19 i izazov Albanije za demokratsko upravljanje

Albanska vlada brzo je reagovala na pojavu KOVIDA-19, međutim otvorile su se mogućnosti izvršnoj vlasti da proširi svoju moć zanemarujući kritike, kontrolišući percepciju javnosti, narušavajući mehanizam međusobne kontrole i korektiv vlasti i zanemarujući propisane demokratske procese.

Pišu: Alban Dafa, Redion Ćirjazi

Suočavanje sa pandemijom

Devetog marta 2020 godine Albanija je registrovala svoja prva dva slučaja Kovida-19; dvoje ljudi koji su se vratili iz Firence. Do 15. juna zvanični podaci Albanije izveštavaju za ukupno 2580 slučajeva, od kojih je 1516 izlečeno, 65 pacijenata je umrlo, a 999 slučajeva se još uvek vodi aktivnim. Ukupno je testirano 23869 lica.

Albanska vlada preuzela je niz koraka kako bi se pripremila za krizu, kao što je to prikazano u nekim internim uredbama izdatim od Ministarstva zdravlja i socijalne zaštite, i pored toga što javnost nije bila upoznata sa velikom većinom. Neke od preventivnih mera bile su: smernice za pripremu protiv potencijalnog širenja Kovida-19 (24. januara), formiranje privremenog odbora i radne grupe za sprečavanje širenja Kovida-19 (31. januara), priprema potpuno funkcionalne karantinske službe (26. februara), zaustavljanje izvoza neophodnih medicinskih materijala (8. marta).

Između ostalih aktivnosti koje su preduzete u ovom pravcu bile su i namena dodatnih prostorija i resursa za pacijente sa Kovidom-19, zatvaranje škola, ograničavanje javnih okupljanja, ograničavanje slobode kretanja i ograničavanje različitih nesuštinskih preduzeća, kao što su brijačnice i prodavnice odeće. Vlada je 11. marta izdala normativni akt o izmenama i dopunama Zakona o sprečavanju zaraznih bolesti kako bi se omogućilo i vojsci i oružanim snagama da se uključe u sprovođenju tih mera zajedno sa albanskom državnom policijom, pre nego što se proglasi stanje prirodne katastrofe prema ustavnim odredbama. Stanje prirodne katastrofe proglašeno je 24. marta, a Skupština ga je produžila 23. aprila do 23. juna 2020 godine čime se nastavlja primena ograničavanja slobode kretanja, prava na rad i prava na štrajk.

Tridesetog aprila, vlada je počela da popušta deo karantinskih zabrana uspostavljanjem više “zelenih” površina i ograničavanjem slobode kretanja samo vikendom. Restorani i kafići otvoreni su 18. maja i do 1. juna, vlada je otvorila sve kopnene granice, javne plaže i druge biznise; ali zabrana sportskih i kulturnih događanja i dalje se primenjuje na brojniju publiku kao mera predostrožnosti. Između 2. i 14. juna, u Albaniji je došlo do naglog porasta broja obolelih od Kovida-19, zbog čega je premijer izjavio da razmišlja o ponovnom uspostavljanju mere karantina- nisu preduzeti dalji koraci u tom pravcu. Elem, vredno je napomenuti da je u ovom kratkom dvonedeljnom razdoblju Albanija registrovala 426 novih slučajeva Kovidom-19, što je otprilike 27% od ukupnog broja slučajeva.

Ovaj tekst je objavljen u okviru inicijative „Priče iz regiona” koju realizujemo u saradnji sa Res Publica i Institut za komunikacijske studije (Makedonija), u saradnji sa Institutom za demokratiju i medijaciju (Albanija), Analiziraj.ba (BiH), Radio KIM (Kosovo), Sbunker (Kosovo) i PCNEN (Crna Gora).

Privredni pad

Uz sve veći broj osoba zaraženih KOVIDOM-19, javno je mišljenje prešlo u korist vladinih mera. Brzi odgovor vlade bio je pozdravljen i od strane Svetske zdravstvene organizacije. Međutim, građani i mala preduzeća ostali su sumnjičavi prema vladinom planu finansijske podrške – od finansiske naknade za radnike koji nisu primili platu do smanjenja poreza za mala preduzeća.

Zbog nepredvidljivosti finansijskog tržišta tokom krize izazvane KOVIDOM-19, banke su ograničile kreditiranje malih preduzeća. Neke su radnje i dalje zatvorene, druge kompanije su bankrotirale i mnogi vlasnici biznisa veruju u to da će oporavak biti spor. Turistički sektor verovatno će pretrpeti najviše štete zbog široko rasprostranjenih ograničenja putovanja, od kojih su mnoga i dalje na snazi.

Prema Svetskoj banci, albanska ekonomija će se smanjiti za 5-6%, a nezaposlenost se može trajno povećati za 25% ukoliko se kriza nastavi i tokom leta, a do kraja godine i za 45%. Stručnjaci smatraju da bi, ako se uzme u obzir neformalno tržište rada, stopa nezaposlenosti mogla doseći 100.000 do kraja 2020. godine, pogotovo imajući u vidu da je najviše pogođen najneformalniji sektor u Albaniji – turizam.

Svetska banka predviđa da će i doznake iz inostranstva najverovatnije pasti za oko 20%, a Jugoistočna Europa će biti jedna od najugroženijih regiona. Ovo će učiniti privredni pad u Albaniji još bolnijim.

Društveno-politički događaji

Tokom karantina, na albanskoj društveno-političkoj sceni odvijali su se mnogi događaji. Prvo je Evropski savet 25. marta odobrio početak pregovora sa Albanijom, ukoliko zemlja ispuni 15 postavljenih uslova, uključujući i sprovođenje izbornih i pravosudnih reformi.

Drugo, vlada je donela normativne akte o izmenama i dopunama zakonske regulative za sprovođenje mera za ograničavanje KOVIDA-19, zaobilazeći proces donošenja odluka preko Skupštine i smanjivanjem sudskih postupaka samo na hitne slučajeve.

Treće, sveobuhvatna institucionalna i ustavna kriza odstupila je izvršnoj vlasti nesrazmerno veliku moć, dok su pokušaji albanskog građanskog sektora da ograniče moć vlade bili uzaludni. Premijer je ignorisao otvoreno pismo albanskih građanskih organizacija koje kritikuje izmene Krivičnog zakona kao nerazmerne i kao povredu ljudskog dostojanstva, jer propisuju kaznu za kršenje karantinskih ograničenja sa zatvorskom kaznom do 15 godina.

Četvrto, nove odredbe o kršenju karantina uključene u Krivični zakonik omogućile su policiji da uhapsi nekoliko civilnih aktivista koji su protestvovali na trgu Skenderbeg. Implementacija odredbi kulminirala je prisilnim uklanjanjem i hapšenjem glumaca i aktivista koji su okupirali zgradu Narodnog pozorišta kako bi sprečili njegovo rušenje, koje se na kraju dogodilo 17. maja. Rušenje je izazvalo mirne proteste tokom celog dana, dok je policija reagovala hapšenjem i premlaćivanjem demonstranata.

Medijsko izveštavanje tokom pandemije uveliko je favorizovalo vladu, koja je, kako tvrde stručnjaci, monopolizovala „Sadržaj, snimanja i medijski prostor“ tokom pandemije. Kao rezultat toga, “vojna” retorika i pozivi “Da se [zaštite] od medija”koje je propagirao premijer, zajedno sa skučenim prostorom javnih medija, dovelo je do smanjenja transparentnosti i odgovornosti u ovom periodu. Nisu sprovedene suštinske istrage reakcija vlade na krizu i njenih institucionalnih i tehničkih mogućnosti. Odnos prema vladi počeo je postepeno da se menja nakon burne reakcije na mirne proteste izazvane rušenjem Narodnog pozorišta.

Izmene i dopune Zakona o sprečavanju zaraznih bolesti normativnim aktom i odobravanje izmena i dopuna Krivičnog zakona po ubrzanom parlamentarnom postupku ukazuju na to da je albanska vlada iskoristila uslove pandemije i trenutnu institucionalnu i ustavnu krizu za dalje širenje izvršne vlasti. Normativni akti i ubrzani zakonodavni procesi postali su model za vladu da menja i dopunjuje zakone. U praksi su ove aktivnosti udaljile albanski građanski sektor od procesa donošenja odluka, zaobilazeći proces javnih konsultacija.

Šta je sledeće?

Najverovatnije, povećanje broja novih slučajeva KOVIDA-19 u prve 3 sedmice juna 2020 godine neće izazvati dodatna velika ograničenja u Albaniji iz dva glavna razloga:

Prvo, albanske zdravstvene vlasti predvidele su neposredan porast broja zaraženih lica, i oni veruju da je izvodljivo rešavanje situacije uz trenutne stope zaraze. Iz tog razloga, Tehnički stručni odbor između ostalog zaključio je 12. juna da  neće vraćati karantinske mere ukoliko stope zaraze ostanu na sadašnjem nivou.

Drugo, zbog sve većeg pritiska na albansku vladu kao rezultat opadanja ekonomije, još jedno potpuno zatvaranje bilo bi krajnje nepopularno i na štetu građana. Takva odluka donela bi sa sobom i mnogo negativnih političkih poena, jer bi bila u suprotnosti sa namerama mnogih drugih zemalja Evropske unije, a albanska vlada nastoji da prati njihov primer,to jest, sprečiti novi karantin po svaku cenu.

,,Nova normalnost” će neminovno doneti neizvesnost i strah, jer pretnja virusa ostaje u pozadini i ne može se iskoreniti. Osećaj nesigurnosti još je gori jer je vladin fokus tokom pandemije pokazao da je kriza pod kontrolom, umesto da se planiraju značajne reforme za zdravstveni sistem i privredu zemlje. I pored toga što je vlada brzo reagovala na izgradnji medicinske infrastrukture kako bi odgovorila na pandemiju, novi slučajevi sugerišu da su se zarazili u medicinskim ustanovama, ukazujući na to da nije sproveden strog protokol. Pored toga, privredni oporavak zemlje će biti težak. Mere koje je vlada preduzela kako bi odgovorila na ekonomsku krizu bile su oskudne, dok je nedavno zatvaranje proizvodnog pogona od strane zdravstvene inspekcije nakon što se petoro zaposlenih potvrdilo pozitivnim, ukazuju na to da ne postoje suštinske mere za sprečavanje daljih ekonomskih poteškoća.

Vlada mora bolje da komunicira sa javnošću. Javnost mora da se informiše o prirodi zdravstvene zaštite i ekonomskim izazovima koji predstoje da bi joj se moglo verovati i poštovati obavezne preventivne mere. Istovremeno, vlada mora da ojača implementaciju preventivnih protokola, pogotovo u zdravstvenim ustanovama, kako bi se pobrinula da bude spremna u cilju suočavanja sa drugim talasom bez ponovnog uspostavljanja karantinskih odredaba i izgradnje poverenja javnosti kroz veću transparentnost i odgovornost.

Alban Dafa je istraživač upravljanja i sigurnosti Instituta za demokratiju i posredovanje sa sjedištem u Tirani (IDM). Njegov rad je fokusiran na albanske institucije bezbednosti i odbrane i reforme upravljanja pridruživanjem EU. Prije nego što se pridružio IDM-u, služio je u albanskim pomorskim snagama kao zapovjednik patrolnog broda, mornar i mlađi hidrograf. Diplomirao je na Pomorskoj akademiji Sjedinjenih Američkih Država i Chevening alumn.

Redion Qirjazi je menadzer programa i istraživač u pitanjima sigurnosti. Njegov rad je fokusiran na odbrani, terorizmu, rješavanju sukoba, nasilnom ekstremizmu, integritetu javnog sektora i dobrom upravljanju. Redion diplomirao je na Američke vojne akademije (West Point) i prethodno je 7 godina služio kao oficer u albanskoj vojsci, kao i u borbenu turneju po Afganistanu. Toj je Rotary Peace Fellow i dobitnik Chevening stipendije, preko koje je diplomirao na Sveučilištu Exeter, magistrirao u Primijenjenoj sigurnosnoj strategiji.