Можда је министар за рад, запошљавање, борачка и социјална Зоран Ђорђевић заиста у праву када предлаже да се, сада и званично, о безбедности радника на градилиштима баве инвеститори и да им се инспекција ништа ту много не меша.
Уосталом, можемо ли тврдити да је стање иоле другачије када у целој прошлој години, у којој је погинуло 39 радника на радном месту, ни један послодавац није одговарао по кривичним пријавама инспекције за рад, а само један послодавац платио је максималну казну од милион динара за угрожавање безбедности на раду.
Након погибије два радника на Београду на води, министар се захвалио компанији што је „све рекла како јесте“ и објавио да је све било по пропису и пре него је инспекција завршила истрагу, а њени налази неће бити јавно објављивани. Може ли ико очекивати да ће инспекција након што је овако „поклопљена“ изнети нека нова сазнања о овом случају?
Да ствари са инспекцијом не раде, потврђује и Милош Вучковић, уредник портала Радник.рс, који је и сам неколико пута пријављивао градилишта на којима раде радници без заштите, као што су она у Ресавској улици и студентском дому Слободан Пенезић Kрцун. Реакције надлежних није било.
У тренутку док ово пишем (1.11.2018.) Родољуб Шабић објавио је на свом Твитер профилу слику радника који постављају новогодишњу расвету без икакве заштитне опреме, без шлемова, везова или ограда, на огромној висини, и то на Народној скупштини Републике Србије. Преко друштвених мрежа, иницијативи Не давимо Београд данима након протеста због погибије два радника на градилишту Београда на води, стижу информације, фотографије и снимци радника који на крововима зграда и на високим спратовима градилишта врше радове, очигледно без заштитне опреме.
Државу ово стање ни најмање не брине. Шта више, у својим изјавама званичници ово нормализују и представљају као природни ризик посла, а најавама да ће се инвеститорима препустити надзор над сопственим градилиштима, показују потпуно одсуство амбиције да инспекције почну да раде свој посао. А очекивања од државних институција изгубили су и грађани, па на друштвеним мрежама очекују од радника да буду опрезнији и да се некако морају сами чувати. Иако ови ставови полазе из неразумевања да се ово поље уређује законом и да не може на раднику бити одговорност за безбедност, већ на инвеститору, они добро показују да је стање у коме радници гину и повређују се, скоро потпуно нормализовано. Уместо бриге и иницијативе да се ова тужна цифра смањи, екипа се одлучила да нас убеди да то није толико лоше, да је очекивано и природно.
Kада све ово спојимо, не би требало да нас чуди чињеница да у првих десет месеци ове године већ имамо више случајева смрти на радном месту него за целу прошлу годину. Ове године настрадао је 41 радник.
Аутор: Радомир Лазовић
Извор: Данас, 2. новембар 2018. године
колумна Наш град излази сваког петка у дневном листу Данас, а пишу је чланови и пријатељи иницијативе Не давимо Београд