У једном од првих обраћања јавности, нови-стари председник скупштине града Београда Никола Никодијевић изјавио је како ова институција не сме бити кочница ниједној одлуци, пројекту, плану или инвестицији, како би Београд постао „највеће градилиште“.
Kао изабрани представник грађана, управо би његов задатак требало да буде кочница и контрола да се интерес појединаца не би стављао испред и на уштрб јавног интереса. То би значило да му је од кључног значаја какво је то градилиште, шта градимо, за кога, са којим циљем, шта имају грађани од тога и која је цена коју ћемо платити?
У досадашњем искуству видели смо да ова брза трака спровођења пројеката значи да се подобним инвеститорима уступа буквално све како би остварили профит, а често крше и игноришу закони и прописи. Ни једно заједничко добро, јавна својина, природно или културно наслеђе није сигурно и заштићено од напредног напретка подређеног заради екипе.
Ваздух
Изградња спалионице на депонији у Винчи доноси нам ново загађење ваздуха канцерогеним материјама. Уговором о улагању град Београд задужен је за наредних тридесет година са око 40 милиона евра годишње, а ризици од овог постројења су једноставно прећутани. У Србији не постоје лабораторије које могу да измере штетне супстанце које ће бити ослобођене након спаљивања отпада у ваздух, посебно диоксина и фурана. Без претходног сортирања у спалионици ће заједно горети и боје, батерије, ПВЦ и други материјали, који ће утицати на концентрацију загађивача у ваздуху. Наше здравље је једноставно жртвовано како би инвеститор остварио профит на овом послу.
Пијаћа вода
Са једне стране, на Макишком пољу, водоизвориште са којег се добрим делом снабдева водовод Београда смањује се већ деценијама, а последњим плановима градских власти да Богољуб Kарић у овом подручју гради чак 800.000 квадрата, град у потпуности игнорише ризике по овај заштићени појас. Без јавне дискусије, уз игнорисање стручне комисије, смањена је зона заштите водоизворишта. Шира зона која је некада захватала цело Макишко поље, претворена је у грађевинске парцеле.
Са друге стране Саве, дивља градња викендица на коју надлежни не реагују у заштићеној зони Савског насипа угрожава рени бунаре. Група повлашћених и заштићених појединаца, међу којима су синови бившег председника Томислава Николића на овај начин доводи у опасност цео град. Наша пијаћа вода изгледа има мању вредност од привилегија и зараде појединаца.
Обале
Према Закону о водама, водно, односно приобално земљиште не може се продавати, упркос томе, подаци из катастра непокретности показују да је читава обала централних делова Београда описана као грађевинско земљиште, што отвара могућност будуће изградње и продаје њених делова. Први сигнал да је до ове пренамене дошло била је продаја парцеле на земунској обали, на којој је дозвољена градња чак четвороспратног објекта. Уместо да се обале града заштите како би сви грађани у њима могли да уживају, оне су једноставно на продају. До сада су биле оковане са једне стране градњом дивљих викендица, као на већ поменутом Савском насипу, а са друге вишеспратним сплавовима који су се толико намножили да је постало јако тешко наћи простор који није затворен што самим објектима, што нагомиланим ђубретом и металним вишковима одложеним у реку, а сада су доступне ономе ко да више.
Река и површина воде
Уколико се ваш поглед и пробије кроз сплавове и друге објекте до површине воде, на њој ће вас сачекати пловећи билборд, чамац реклама. У нашем граду, од скора је и ово могуће. Једноставно за комерцијалне активности нема препрека и све може бити стављено у сврхе зараде, па и река.
Kултурно-историјски споменици
Након пројекта Захе Хадид који је на простор некадашење Беко фабрике, требало да спусти летећи тањир огромних габарита који би трајно изменио изглед и визуре ове вредне целине, Kалемегдан је под новим ударом. Машинопројект, фирма која се у свом портфолију може похвалити таквим успесима у свету контраверзног бизниса, попут израде планова за резиденцијалне куле „Београда на води“ или шопинг центар „Плаза“, за холандског инвеститора развија идејно решење за стамбени комплекс K-Дистрикт од 113 хиљада квадратних метара на самој ивици једног од највреднијих културно-историјских споменика у Србији. Објекти ће трајно променити изглед ове заштићене целине и угрозити његову вредност, као и онемогућити поглед са и на реку. Према незваничним информацијама из градских власти овај пројекат се сматра приоритетом.
Заштићена природна добра
Велико ратно острво заштићено је као природно добро изузетних одлика са три режима заштите, где трећој, туристичкој зони, припада само плажа Лидо. Али градске власти свако мало испитују могућности градње или комерцијалног коришћења острва, кога још једино недостатак аутомобилске везе са копном чува од „напретка“ који му планирају. Исплативост послова ипак зависи од ове инфраструктуре. Ово би се могло променити најављеним премештањем Старог савског моста на ову локацију. Уместо да доприноси очувању овог природног богатства на корист свих грађана, град полако припрема терен, па ће тако овог лета острво бити локација музичког фестивала упркос бројним проблемима које ће то изазвати за заштићени животињски и биљни свет. Ипак у питању је профит коме ништа не може стати на пут.
Ово су само неки од примера како изгледа распарчавање, приватизација, комерцијализација и отимање нашег града од грађана. Екипа на власти не само да не ради ништа како би ово спречила, већ се хвали тиме да ће институције које би требало да раде на заштити јавног интереса уклонити са пута екипи подобних инвеститора.
Аутор: Радомир Лазовић
Извор: Данас, 20. јул 2018. године
колумна Наш град излази сваког петка у дневном листу Данас, а пишу је чланови и пријатељи иницијативе Не давимо Београд