Kopredsednik Zeleno-levog fronta Radomir Lazović izjavio je danas da će se proevropske opozicione partije boriti da specijalna misija Evropskog parlamenta bude praćena odgovarajućim nastavkom konkretnih aktivnosti za “rešavanje krize u Srbiji”.
Radomir Lazović je za list Danas rekao da je predstojeći sastanak sa delegacijom Evropske unije poruka da oni prepoznaju da u Srbiji postoji “značajna alternativa lažnim evropskim integracijama”.
“Delegacija će se sastati i sa poslanicima antievropske opozicije vlasti u parlamentu, ali će odmah potom imati sastanak sa onima koji se eksplicitno zalažu za punopravno članstvo Srbije u Evropskoj uniji. Srbiju ne predstavlja isključivo Srpska napredna stranka (SNS), već ljudi kojima je zaista stalo da postanemo članica Evropske unije što pre. Srbija može postati članica do 2032. godine i to bi bio najveći generacijski iskorak ka uređenom društvu”, naveo je Lazović.
Dodao je da su proevropske opozicione partije u Srbiji nedavno postigle dogovor o koordinaciji aktivnostima prema Evropskoj uniji, a on predviđa blisku saradnju sa specijalnom misijom Evropskog parlamenta koja treba da se “na terenu uveri u stanje demokratije u Srbiji”.
Pročitaj i ovo:
Lazović traži odgovore MUP-a i Dačića o pucnjavama u Beogradu i ubistvu na Senjaku
Kopredsednik Zeleno-levog fronta (ZLF) Radomir Lazović danas je na sednici Skupštine Srbije tražio odgovore Ministarstva unutrašnjih poslova i ministra Ivice Dačića o oružanim incidentima u kafeima i teretanama proteklih meseci u Beogradu, i o majskom slučaju ubistva u restoranu u gradskom naselju Senjak.
Novi plan za područje oko Marakane gura građane u komunalni i saobraćajni kolaps
Zeleno-levi front Savski venac upozorava na opasne posledice novog Plana detaljne regulacije za područje oko stadiona Crvene zvezde, koji previđa izgradnju čak 200.000 kvadratnih metara stambenog i komercijalnog prostora.
Lazović: Građani očekuju fer izbore i slobodne medije, a ne štrikliranje formalnosti
Kopredsednik Zeleno-levog fronta Radomir Lazović izjavio je za N1 da vlast pokušava da formalne pomake u vezi sa REM-om i izbornim uslovima predstavi kao napredak, iako oni, kako tvrdi, ne donose suštinske promene.
