Apoteke Beograd na izdisaju, a znače život za hiljade nas

Poslednjih sedmica pomogli smo zaposlenima u Apotekama Beograd da se zastrašujuća istina o stanju u kom se ova zdravstvena ustanova nalazi – sazna. Godine nebrige i zloupotreba nadležnih dovele su ih na ivicu gašenja, a Grad ne pokazuje interesovanje da to spreči. Ipak, pronašli smo način i da nateramo Grad da se  ovom pitanju razgovara javno, na sednici gradske Skupštine, koju smo tražili zajedno sa drugim gradskim odbornicima opozicije.

Apoteke Beograd od 2013. rade po potpuno neravnopravnim uslovima u odnosu na privatnike. Od toga da nabavke rade putem centralnih javnih nabavki po fiksnim i potencijalno fingiranim cenama, bez mogućnosti za ekonomisanje, da su u obavezi da drže duple lagere za iste proizvode (jedan za korisnike koji kupuju na recept a drugi za komercijalne kupce), kao i da ih godinama unazad vodi nekompetentan i nezainteresovan menadžment, dodeljen po partijskoj pripadnosti, a bez odgovornosti za uspeh i kontinuitet poslovanja.

Za to vreme, privatni lanci su se širili bez ograničenja. Najveći lanci danas imaju po nekoliko stotina prodajnih mesta i u međuvremenu im je omogućeno i da proizvode svoje lekove, što ranije nije bio slučaj.

Iako je Grad Beograd po zakonu dužan da obezbedi sredstva za zakup prostorija, ako apoteka nike u mogućnosti, došli smo do apsurda da je Grad tužio Apoteku zbog neplaćenog zakupa. A Apoteka je u blokadi od 190 miliona dinara.

Zbog neplaćenih doprinosa, radnici su ostali bez zdravstvenog osiguranja u 2024. i rizikuju da ga izgube i u 2025. Zaposlene trudnice tako mogu ostati bez porodiljskog, onkološki pacijenti bez terapija, a zaposleni kojima su potrebne hirurške operacije – u neizvesnosti. Grad Beograd je doveo do toga da su zdravstveni radnici u situaciji da se i sami ne mogu lečiti.

KAKO JE DOŠLO DO OVIH RAZMERA URUŠAVANJA SISTEMA APOTEKA BEOGRAD?

1. Godine rada u potpuno neravnopravnim uslovima u odnosu na privatne lance

Naime, država je 2013. uvela centralne javne nabavke (CJN) za nabavku lekova koji se izdaju na recept – ali je taj princip uvela samo za državne apoteke. Privatne apoteke ni tada ni danas nemaju ovu obavezu. Privatnici mogu da kupuju lekove direktno od dobavljača, pregovaraju o cenama, ostvaruju popuste i tako obaraju troškove poslovanja, ali i uvećavaju profit. Takvom odlukom, državne apoteke su izgubile mogućnost da ostvaruju uštede i uvećavaju dobit, što ih je dalje onemogućilo da ulažu u svoje radnike i opremu, a često i da uopšte pokrivaju troškove svog poslovanja. Nekada davno, od ušteda koje su stvarali, država je finansirala plate lekara, medicinskih sestara i fizioterapeuta – dakle, višak je bio vraćan građanima.

2. Uvođenje sistema „duplih lagera“ kakav ne postoji nigde u Evropi

Za svaki lek u prometu, postoji posebna količina koju nabavlja Fond. Ali ako za tim lekom postoji i komercijalna potreba, apoteka može i sama da ga nabavi za komercijalnu prodaju. Tako nastaju dva lagera istog leka u istoj apoteci – jedan, obavezan, koji sme da se izdaje isključivo na recept, i drugi koji je namenjen samo za kupovinu za novac. Tako se dešava da pacijent vidi lek na polici, ali ga ne može dobiti, jer je namenjen za izdvanje na recept i zakon to ne dozvoljava. Za to vreme, privatne apoteke nikada nisu imale takva ograničenja, čak i ako su bile u sistemu izdavanja lekova na recept.

3. Formiranje monopola privatnih lanaca – država je gledala i ćutala

Dok su državne apoteke bile sputavane, privatni lanci su se širili bez ograničenja. Dr Max danas ima oko 400 apoteka, Benu preko 450, Lilly preko 200, i to su tek tri najprepoznatljivija lanca, a mnogi drugi su se već uveliko raširili u celoj zemlji. Pokušaj iz 2017. da se omogući da posluju po fer uslovima nije usvojen, jer su izbačene su ključne mere: zabrana vertikalne integracije (dobavljač ne može da ima sopstveni lanac apoteka) i minimalna udaljenost između apoteka. Bez ovih ograničenja, danas je situacija takva da privatnici odlučuju gde će biti apoteka – u centru grada ima ih na svakih 50 metara, dok u prigradskim naseljima često nema nijedne.

4. Nedovoljan inspekcijski nadzor – privatni sektor praktično bez kontrole

Zvuči neverovatno da u celoj Srbiji samo devet inspektora kontroliše rad 4.000 apoteka. Inspektori nemaju službena vozila, a u praksi je poznato da neke privatne apoteke rade bez farmaceuta u popodnevnim smenama, da koriste tuđe licence, pa čak i rade preko 80 sati nedeljno. Organizacija rada u državnim apotekama to onemogućava, čime su u nepovoljnijem položaju od privatnih koje i takvim praksama dalje grabe ka uvećanju profita.

5. Loše upravljanje i pogrešne odluke – decenija propadanja

Od 2016. do 2022. Apoteka Beograd je svake godine bila u minusu. Istovremeno, za njene potrebe su kupovane često ogromne i besmislene količine hemikalija, pa čak i luksuzno posuđe od 17.000 evra, dok su objekti prokišnjavali, a oprema stajala neupotrebljena. U međuvremenu, broj zaposlenih se smanjio sa 1.000 na oko 440 – ljudi i dalje odlaze jer nemaju sigurnost, a niko ne snosi odgovornost za to.

6. Grad Beograd nije ispunjavao svoje zakonske obaveze

Mnogi Beograđani ne znaju da je Grad Beograd po zakonu dužan da obezbedi sredstva za zakup prostorija, ali to nije činjeno. U apsurdnom sledu događaja, Grad je tužio Apoteku zbog neplaćenog zakupa – iako je zakonski on taj koji mora da ga plati ako Apoteka ne može. A Apoteka je u blokadi od 190 miliona.

7. Zakasneli doprinosi i plate – radnici ostaju bez osnovnih prava

Zbog neplaćenih doprinosa i neodgovorne uprave, radnici su ostali bez zdravstvenog osiguranja u 2024. i rizikuju da ga ponovo izgube i u 2025. Zaposlene koje su trudne su u riziku da ostanu bez porodiljskog bolovanja, onkološki pacijenti koji se leče da iznenada ostanu bez terapija, a operacije na koje neki zaposleni čekaju se odlažu. Na taj način je država dovela do apsurda da je zdravstvenim radnicima onemogućila da se leče.

ZAŠTO MORAMO DA SAČUVAMO APOTEKU BEOGRAD?

Privatne apoteke nemaju obavezu da drže sve lekove. One drže samo ono što im je isplativo. Ako marža nije stimulativna – jednostavno neće nabaviti lek. To znači da mnogi pacijenti neće moći da nađu: hormone rasta, insulin i insulinske pumpe, citostatike, pomagala za stomu, pelene i iglice, lekove za odvikavanje, lekove za retke bolesti… Jer državna apoteka mora sve to da obezbedi. Privatnik ne mora.

Uz to, Apoteka Beograd proizvodi lekove kojih nema na tržištu. Kada su bolnicama, porodilištima ili u drugim hitnim slučajevima bili potrebni lekovi koji nisu mogli da se nađu u slobodnoj prodaji, Apoteka Beograd ih je pravila. U krizama poput pandemije, poplava, nestašica – Apoteka Beograd je bila oslonac.

Državne apoteke rade i kada privatne zatvore vrata. Tokom bombardovanja, državne apoteke imale su radnu obavezu i provele su taj periodu radeći. Tokom pandemije COVID-19, farmaceuti iz državnih apoteka radili su i u bolnicama, i na Sajmu, i na terenu. Privatne apoteke nemaju obavezu da rade u vanrednim situacijama.

Dok se pri otvaranju privatnih apoteka odlučuje i na osnovu toga da li njihova lokacija pruža dobru mogućnost zarade, državne apoteke su godinama radile i u prigradskim i seoskim sredinama gde profita nema, ali gde ljudi žive i moraju imati pristup terapiji. Ako Apoteka Beograd nestane, desetine hiljada građana ostaju bez lekova.

Srbija nema domaću fabriku lekova. Privatni lanci i strani dobavljači vladaju farmaceutskim tržištem. Ako požele da preusmere sve lekove samo u svoja prodajna mesta, oni to mogu. Ako požele da stvore nestašicu – mogu. Ako im se lek ne isplati – jednostavno ga neće držati. Državna apoteka je barijera protiv isključive vladavine profita.

KAKO DA SPREČIMO PROPAST APOTEKE BEOGRAD

Zajedno sa drugim opozicionim poslanicima u Skupštini grada Beograda smo zato, na sednici koju smo inicirali na molbu zaposlenih u Apoteci Beograd, predložili četiri koraka za očuvanje Apoteka Beograd.

Prve dve odluke se tiču transparentnosti i odgovornosti o poslovanju Apoteka Beograd. Bitno nam je da svi odbornici/ice ali i građani budu upoznati sa stvarnim stanjem u kom se Apoteka Beograd nalazi,Takođe, bitno nam je i da se u budućnosti predividi transparentno informisanje o poslovanju Apoteka Beograd, kako se više ne bi desilo da neko godinama loše upravlja apotekama, a da svi ostaju nemi na to.

Druge dve odluke se odnose na hitno i trajno obezbeđivanje sredstava za opstanak i funkcionisanje Apoteka Beograd. Predložili smo da se izdvoji novac za promptno isplaćivanje svih dugova Apoteka Beograd, ali i da grad predividi u sledećem budžetu sredstva za njeno funkcionisanje. Smatramo da će na taj način gradski budžet građanima omogućiti ono što im je najpotrebnije, a to je pravo na adekvatno i dostupno lečenje.

Apoteka Beograd nije samo zdravstvena ustanova, ona je garancija da će lek biti dostupan, bez obzira na profit i uslove tržišta. Ako se ugasi, posledice će najpre osetiti najteže bolesni i hronični pacijenti, deca, trudnice i stariji ljudi – kojima život zavisi od tačne i dostupne terapije.

Državne apoteke ne postoje zbog profita.

One postoje zbog ljudi.

I zato, ako želimo sigurnost, dostupnost i jednakost u zdravstvu, moramo da sačuvamo Apoteku Beograd, moramo da vratimo zakonsku zaštitu državnim apotekama, i moramo da vratimo kontrolu države nad lekovima.

Jer lek nije luksuz.
Lek nije tržište.
Lek je život.