Lični stav Tamare Maksić: Tiho razarenje privrednih dobara – Da li je za naprednjake Fruška gora privredni resurs

U jeku letnjih meseci, dok se pažnja građana rasipa na svakodnevne proteste i blokade, Vlada Republike Srbije sprovodi tihe, ali ozbiljne sistemske promene koje mogu ostaviti dugoročne posledice po upravljanje javnim dobrima. Među njima je i odluka da Nacionalni park „Fruška gora“ više ne bude javno preduzeće, već društvo sa ograničenom odgovornošću (DOO).

Na papiru ova promena  izgleda kao pravno-tehnička reforma, međutim ona u suštini menja odnose moći, pristup resursima i mogućnost građanskog uvida u donošenje odluka. A kada se prirodna dobra stavljaju pod tržišnu logiku, rezultat nikada nije u korist javnog interesa. Ana Brnabić je izjavila da predmetna imovina ne može ući u kapital društava i da se ne planira njeno otuđenje, i stoji da je opasnost od privatizacije daleko, ali neizbežno se otvara put političkim uticajima i netransparentnom finansijskom upravljanju. Ako pogledamo hronološki redosled aktivnosti koje su ovih dana uznemirile javnost

Maj 2023.: Vlada RS usvaja Predlog zakona o upravljanju privrednim društvima u vlasništvu Republike Srbije

Septembar 2023.: Zakon stupa na snagu – omogućava da 142 javna preduzeća postanu DOO ili AD, uključujući i NP “Fruška gora”

2024–2025.: Početak implementacije zakona; sedam preduzeća već ulazi u proces transformacije, među njima i Srbijašume, Srbijavode i oba nacionalna parka – Fruška gora i Đerdap

Jul 2025.: Javnost saznaje da NP Fruška gora postaje DOO – bez javne rasprave, bez konsultacije lokalnih zajednica i bez stručnog dijaloga

Avgust 2025.: Mediji i organizacije civilnog društva upozoravaju na rizike (gubitak javnog nadzora, mogućnost komercijalizacije, smanjena obaveza transparentnosti rukovodilaca), prepoznaje se “reformatorska” matrica iza koje sledi upliv privatnih interesa i njihovo ostvarivanje.

Zašto je Fruška gora više od resursa?

Nacionalni park Fruška gora je prvi nacionalni park u Srbiji. U njemu se nalazi više od 700 biljnih vrsta, 17 zaštićenih životinjskih vrsta, desetine manastira, izletišta, staza i zajednica koje vekovima žive u simbiozi sa prirodom. Ova celina ne može biti vođena tržišnom logikom profita.

DOO struktura menja upravljanje na sledeći način:

– direktor više ne podleže obavezi podnošenja izveštaja o imovini,

– nadzorni odbori se postavljaju bez obaveznog učešća stručnjaka za zaštitu prirode,

– poslovne odluke mogu se doneti bez šire javnosti i van uvida građana. Stoga nema garancija da Fruška gora sutra neće biti ustupljena partnerima, investitorima i političkoj eliti za razvoj turističkih zona, gradnju vila i privatne puteve? Podsetimo na smanjenje zaštićenog područja radi izgradnje radara na Guduričkom vrhu i upodobljavanje propisa investitorima, ali i vlasnika kompanije Galens kome je omogućeno da gradi put do svoje vikendice na teritoriji parka i potom isti ograđuje i uzurpira javnu površinu.

Zeleno–levi front ne pristaje na ovo ćutke.

Kao poslanica Zeleno–levog fronta u Skupštini AP Vojvodine, zalažem se za obustavu transformacije NP Fruška gora u DOO (ovoj transformaciji nije prethodila javna rasprava i konsultacije sa lokalnim zajednicama, naučnicima, ekolozima i civilnim sektorom) i izmenu Zakona o upravljanju privrednim društvima kako bi se izuzela javna prirodna dobra. Ne možemo imati nove planske promene na Fruškoj gori dok se ne usvoji nova Strategija zaštite prirode u Vojvodini.

Fruška gora nije eksperimentalno preduzeće.

Na Fruškoj gori već sada trpimo posledice nemarnog upravljanja – od planske seče, nelegalne gradnje, do ignorisanja lokalnog stanovništva. Zato ćemo kao Zeleno–levi front u skupštini insistirati na parlamentarnoj kontroli, tražiti odgovore od Pokrajinskog sekretarijata za zaštitu životne sredine i predlagati amandmane koji štite ne tržište – već prirodu, javni interes i budućnost. I to:

1) Da li je Pokrajinski sekretarijat bio konsultovan u vezi odluke o pretvaranju javnog preduzeća u DOO i da li je zatražio reviziju odluke?

2) Da li će Fruška gora zadržati status nacionalnog parka pod upravom DOO i ko je odgovoran za očuvanje tog statusa?

3) Ko odlučuje o planovima korišćenja zemljišta i šuma nakon promene pravne forme i kakve to posledice može imati po biljni i životinjski svet, odnosno ekološki integritet?

4) Kako će se vršiti nadzor nad DOO koje upravlja zaštićenim prirodnim dobrom?

Naše planine, naše šume, naše reke nisu privatni kapital. One su zajedničko dobro i mi smo njihovi čuvari. Nećemo nipošto biti prodavci!