Dve godine su prošle od dana kada je Srbija zanemela od nasilja koje je odnelo devetnaest života, mahom dece i mladih u OŠ “Vladislav Ribnikar”, Duboni i Malom Orašju. Zajedno smo tugovali, zajedno smo tražili odgovornost za promociju nasilja u društvu i pokretanje najšireg društvenog dijaloga – da sistem više nikada ne zakaže kao u slučaju dva masakra.
Kao deo parlamentarne opozicije, pozvali smo tada prestravljene građanе i građankе na proteste “Srbija protiv nasilja”. Zahtevali smo da se prestane sa sistemskom promocijom nasilja u javnosti i sankcije za sve koji to nasilje neguju: smenu Saveta REM-a, gašenje medija koji objavljuju lažne vesti i kontinuirano krše novinarski kodeks, oduzimanje nacionalnih frekvencija televizijama koje sluđuju građane i promovišu nasilje, kao što su Pink i Hepi TV i hitno ukidanje rijaliti programa koji promovišu nasilje i agresiju.
Zahtevali smo institucionalnu odgovornost i smenu šefova MUP Bratislava Gašića i BIA Aleksandra Vulina i ministra prosvete Branka Ružića. Jedino je Branko Ružić podneo ostavku. Istovremeno, kao Zeleno-levi front posebno smo tražili da se razoruža naše društvo, jer se postojeći zakon o držanju oružja sistemski krši i ne sprovodi, uz problem stotina hiljada komada nelegalnog oružja među građanima Srbije. Ukazivali smo da su nam neophodna veća ulaganja u obrazovanje, da su nam potrebni dodatni nastavnici, psiholozi i pedagozi, kao i bolji uslovi rada prosvetnog kadra, kako bi se posvetili svakom detetu.
Režim je u narednim mesecima pokazao da mu je, više od prevencije, stalo do slike o vlastitoj bezgrešnosti, izbegavanjem bilo kakve rasprave koja bi pokazala da odgovornost i greške nadležnih. Umesto toga, tragedije su svedene na puke poteze pojedinaca na koje sistem nije mogao preventivno ni korektivno da utiče.
Studente, đake, nastavnike, profesore i roditelje, režim dve godine sluđuje naglim i netransparentnim odlukama o okončanju školske godine, stotinama dojava o bombama u školama, smenama neposlušnih direktora i nastavnika i političkim izborom poslušnih, manipulacijama u izborima dekana i studentskih parlamenata, otvorenim pretnjama, krivičnim prijavama i finansijskim kažnjavanjem univerzitetskih profesora i dekana, kao i prebijanjem đaka i studenata, i na ulicama i na univerzitetima.
Propuštene prilike da se deci, mladima i obrazovanju da značaj u društvu, vratile su se kao bumerang sa padom nadstrešnice, i sada su ta od države zaboravljena deca i mladi došli na vrata institucija da traže pravdu, a prosvetari pokrenuli štrajk i protestne obustave rada.Tada kao i sada, insistiramo na ulaganju u školstvo i boljim uslovima rada u prosveti, u svrhu dugoročnog kreiranja zdrave sredine za razvoj svakog deteta. Kako bi se obrazovanju vratili pogaženi ugled i dostojanstvo, ZLF se zalaže za, najpre, smenu režima SNS i SPS, koja će imati smisla samo ako od tog dana krenemo u temeljne promene u društvu i obezbedimo preduslove za drugačiju obrazovnu politiku, predstavljenu u našoj Peticiji za budućnost obrazovanja sa ispunjavanjem konkretnih mera koje bi bile polazna tačka vizije drugačijeg, demokratskog, obrazovanja koje bi oblikovali svi oni koji u njemu učestvuju.
Zeleno-levi front će nastaviti da se bori za odgovorne institucije, bezbedne škole i fakultete i dostojanstvene uslove za rad prosvetnih radnika, u sistemu u kom se cene znanje i stručnost, a ne nasilje i korupcija!