Đorđević: Nije pametno slati batinaše na studente

Ne očekujem nasilje sa privatnim obezbjeđenjem koje smo vidjeli u Novom Sadu, ali pošto se radi o unutar studentskoj borbi koja je bila i oko izbora za studentski parlament – očekujem da se jave neki studenti koji kažu da je blokada rušenje njihovih prava da studiraju, da imaju nastavu i na taj način ospore legitimitet plenuma i blokadu – kaže za Pobjedu dr Biljana Đorđević, kopredsednica Zeleno-levog fronta i profesorka na Fakultetu političkih nauka, te ističe da koptiranje SNS-a sa studentskim organizacijama nije uspjelo i sada se budi Univerzitet, a studenti daju podstrek starijima da se riješe nagomilani problemi u društvu.

POBJEDA: Širi se studentski protest, zaoštrava se situacija. Možemo li očekivati veću konfrontaciju vlasti i studenata, na primer da pošalju policiju na fakultete, što ne bilo prvi put?

ĐORĐEVIĆ: Blokada je i počela zbog konfrontacije: 22. novembra u akciji – 15 minuta tišine za žrtve iz Novog Sada, studenti Fakulteta dramskih umetnosti su mirno protestovali i došli su batinaši među kojima je bio i jedan od odbornika SNS-a sa Novog Beograda. To je izazvalo prvu blokadu FDU i zahtev da svi koji su napadali studente budu procesuirani – a još uvijek nisu. FDU je kao fakultet podnio krivičnu prijavu protiv tih lica, ali nemaju odgovor. Blokade su nastale kao čin solidarnosti sa studentima FDU i zahtjev da se ne napada pravo studenata da protestuju i izraze svoj stav, a onda i sa svim onim zahtevima koji su prisutni i politički artikulisani.

Nije pametno slati batinaše na studente, ali nije bilo logično da šalju funkcionere SNS-a da tuku ljude na ulici, pa su to radili.

POBJEDA: Da li Vas je iznenadio protest?

ĐORĐEVIĆ: Jeste, jer su se pokrenuli i fakulteti poput Fakulteta organizacionih nauka i DIF-a… Jedan deo protesta je došao i iz borbe za studentski parlament u Beogradu i Novom Sadu koja traje nekoliko godina. Oni traže institucionalne promene na fakultetima, jer studentski predstavnici nisu legitimni. Kroz tu borbu su se neki studenti socijalizovali i stekli samopouzdanje da izraze svoj kritički stav. Ako to pratite, vidite da se grudva snijega valjala i postajala sve veća.

POBJEDA: Šta u studentskim protestima najviše pogađa vlast?

ĐORĐEVIĆ: Činjenica da studenti ne protestuju samo oko stvari koje su vezane za njih, kao školarine i slično, već su eksplicitnim ograđivanjem od političkih partija usvojili zahtjeve koje su artikulisale političke partije.

POBJEDA: Zašto se studenti stalno ograđuju od političkih partija?

ĐORĐEVIĆ: Na Univerzitetu ne smijete da se bavite stranačkom politikom, što ne znači da ne smete da se bavite politikom. Na Univerzitetu možete da se bavite studentskom politikom i zahtevati nešto za društvo što studenti sada rade. Verujem da među studentima ima koncepcijskih razlika, ali su na svim plenumima usvojili iste zahtjeve.

U posljednjih desetak godina fokus vlasti je bio da se obesmisli bilo koji protest koji ima veze sa politikom jer onda djeluje da je manje važan. Svi su na to nasjedali – radnici, studenti, ekološka udruženja – stalno se bježalo da se kaže da je nešto političko.

Sada studenti staju iza nečeg što je opštedruštveno i političko i nije vezano samo za njihova studentska pitanja. To rade na svojim mestima, fakultetima gde mogu da se izraze, ali se suštinski obraćaju vlasti u vezi sa nekim pitanjima koja se ne tiču samo njih, nego svih građana.

Velika promena je i činjenica da je svakog dana sve više fakulteta u blokadi što je vrlo značajno i ukazuje na promenu ponašanja i pokušaj da se zatvori Univerzitet. Kooptiranjem studentskih organizacija sa SNS-om nije uspjelo, sada se oslobađa Univerzitet.

POBJEDA: Vi se bavite savremenim političkim teorijama. Nemamo lidere proteste, studenti retko daju izjave, to je neobično. Koje su dobre i loše strane takve odluke studenata? Na primjer – ako Vlada Srbije pozove studente na pregovore, ko na njih ide? Što biste im savetovali?

ĐORĐEVIĆ: Taj model je 2011. godine bio širom svijeta: okupiraju se prostori i ne govori neko u ime svih, jer taj ko govori u ime svih može da iskrivi volju svih i da se fokusira pažnja na jednu osobu koja se kreira kao lider. Prednost je u osjećaju zajedništva, a nedostatak je u komunikaciji da se nešto objasni. Trenutno nema što da se objašnjava, jer studenti nisu izneli nešto novo, ono što zahtevaju slušamo već mesec dana.

Nezahvalno mi je da se stavljam u ulogu savetnice, jer sam političarka i narodna poslanica i ne bih se mešala u to kako će se oni ponašati.

POBJEDA: Čuli smo saopštenje rektorskog kolegijuma – da poštuju pravo studenata na slobodu mišljenja i apeluju da se dijalog odvija u konstruktivnom duhu, ali nismo čuli rektora. Da li se on krije iza kolegijuma?

ĐORĐEVIĆ: Moguće je. Dobro je da se ne konfrontiraju sa studentima, jer teško bi objasnili kako i zbog čega to rade. Možda je izabrana najbezbolnija taktika, ali bilo bi bolje da se rektor lično obrati. Možda je odgovor u sledećem: rektor u ovom mandatu nije imao protivkandidata za izbor, a u prethodnom izboru mu je protivkandidat bila prof. dr Ivanka Popović – iza nje su stali fakulteti koji su preglasani u Savetu Univerziteta glasovima države.

POBJEDA: Što mi očekujemo od studenata? Da li je realno da oni rešavaju probleme u društvu koje su napravili njihovi roditelji?

ĐORĐEVIĆ: Ne treba da postavimo stvari tako da mi očekujemo da oni to reše. Oni daju svoj doprinos toj borbi, to je borba i za njihovu budućnost u ovoj zemlji. Ako imate zemlju u kojoj se samo bude ljudi stariji od 40 godina, onda tu nešto nije u redu. Ali studenti daju podstrek i nama starijima. Na dosadašnjim protestima često se govorilo da nema dovoljno mladih, da su apatačni, apolitični, ne prate dešavanja… U tom smislu ne može ništa da uspe ako nisu uključeni svi slojevi društva. Paralelno se dešava štrajk prosvetara, obustava rada advokata i to treba posmatrati kao celinu.