Jerinić: Ljudi su u velikoj meri protiv iskopavanja litijuma, bez obzira za koga glasaju

Nakon što je propustila da sednicu o predloženom zakonu o zabrani iskopavanja litijuma uvrsti u minulo vanredno zasedanje, predsednica parlamenta Ane Brnabić ubacila je predlog u prvu sednicu redovnog jesenjeg zasedanja Narodne skupštine za 7. oktobar. I to je učinila, kao što je u poslednjem trenutku populistički najavila, bukvalno u minut posle ponoći 1. oktobra. Nepotrebna egzibicija umesto da se sačeka početak radnog vremena, smatra narodna poslanica Zeleno-levog fronta Jelena Jerinić, uverena da je od 10. septembra, kad je predlog podnet, bilo dovoljno vremena da se o ovoj osetljivoj temi već raspravlja. „Na sreću, sednica će početi u 10 časova pre podne, a ne u nedoba. Predsednica parlamenta se uglavnom drži radnog vremena, pa plenum radi utorkom, sredom i četvrtkom od 10 do 18 časova, a samo izuzetno ponedeljkom i petkom.“

Iz predloga za vanredno zasedanja greškom je ispala druga tačka dnevnog reda – sudbina zagubljene narodne inicijative za zabranu rudarenja. Hoće li sad biti uvršćena?

Teorijski, mogli bismo da tražimo dopunu dnevnog reda, ali koliko znam, to je već odbijeno na ranijem Kolegijumu. Za dopunu je potrebna većina, a opozicija ne može da obezbedi toliko glasova, pa ostaje isti dnevni red. Mada, po Poslovniku može da se dopuni i dalje, pošto je ova sednica zakazana na vreme, a ne kao većina 24 sata pre početka.

Dobar deo leta prošao je u protestima građana, istraživanja kažu da je većina ljudi protiv rudarenja, na vreme je podnet predlog, pa ipak je odigrana prava politička igranka pre zakazivanja rasprave. Šta nam to pokazuje?

Pokazuje, prvo, da vlast ne može da izbegne parlamentarnu raspravu o ovom pitanju iako joj uopšte nije nužna. Format – vanredna, redovna sednica – manje je važan, građanima je to potpuno nebitno, ali jasno je da vlast kalkuliše i zakazuje sednicu u vreme koje joj više odgovara, optužujući pri tome opoziciju koja je zakon predložila da sada neće raspravu! Što je besmisleno i netačno, ali ubacivanjem marginalnih stvari poput one hoće li Aleksandar Vučić biti na sednici ili ne, zamagljuje se ili bar pokušava da se zamagli suština. A suština je upravo u činjenici da su ljudi u velikoj meri protiv iskopavanja, bez obzira na to za koga i glasaju li uopšte na izborima.

Učinjeno je mnogo na medijskom dezavuisanju zakonskog predloga i jasno je da nema većine „za“. Što je ipak bitno da sednica bude održana?

Veoma je važno je da se o tome razgovara upravo u parlamentu, gde narodni poslanici donose ključne odluke, a kako se sednice prenose direktno, veliki broj ljudi može čuti argumente obe strane, za i protiv. U arhivi parlamenta treba da ostane zabeleženo da je raspravljano u plenumu i da Aleksandar Vučić nije jedino lice vlasti koje objašnjava građanima zbog čega bi trebalo kopati. Narodni poslanici će i u parlamentu moći da pokažu da i oni stoje iza takve odluke, a upravo će se oni vratiti u svoje sredine da ljudima objasne zbog čega su bili protiv zakonskog predloga o zabrani. Potrebno je da svako imenom i prezimenom snosi odgovornost za odluke koje će uslediti.

Osim toga, parlament je institucionalni put koji nama u opoziciji preostaje i činjenica da nemamo većinu ne sme nas sprečiti da iznesemo svoje stavove.

Odbijanje zakonske zabrane rudarenja može biti razlog novom krugu protesta, deo javnosti traži aktivniju ulogu opozicije u njima. Kako vidite moguće scenarije nakon sednice?

Realno je da bude protesta i okupljanja, opozicione stranke do daljnjeg neće biti organizatori, koliko ja znam, ali postoji koordinacija sa ekološkim udruženjima koja vode proteste, pre svega sa SEOS-om. Naše aktivnosti u parlamentu treba da budu komplementarne.

Upravo se organizatori pozivaju na ranije zaključke SANU na kojoj su brojni stručnjaci bili protiv, osim Biološkog fakulteta sada će, izgleda, i Elektrotehnički biti protiv. Rasprava u parlamentu će biti politička, ali ima i mnogo stručnih argumenata.

Važno je da se rasprava vodi na oba koloseka, a izvesno je da će se kolege i koleginice u parlamentu pozvati na stavove stručnjaka i koristiti njihovu argumentaciju. Ja kao pravnica mogu svoje odbijanje projekta Jadar da baziram jedino na činjenici da imamo duboko korumpiranu vlast i režim koja svaki projekat može da iskoristi u tom smislu. Imamo primer Beograda na vodi, tu je i EXPO 27, kao i niz štetnih projekata širom Srbije. Štetnih sa stanovišta korupcije jer niko više i ne sumnja da se ogroman novac kroz njih odliva u privatne džepove. Politička rasprava će u dobrom delu biti usmerena u tom pravcu; narodni poslanici nisu naučnici, mi treba pre svega da posmatramo šta radi Vlada Srbije i kakve sve implikacije njene odluke mogu imati.

Kažete brojni projekti, jedan od njih je nova glavna autobuska stanica na Novom Beogradu. Bili ste nositeljka liste ZLF na lokalnim izborima…

Podnela sam ostavku na to odborničko mesto jer se mi u Zeleno-levom frontu protivimo akumuliranju funkcija.

Ali i dalje ste građanka Novog Beograda. Kako tako krupna promena utiče na život ljudi?

Uskoro će nam život postati nepodnošljiv, pošto kroz jedan do sada relativno miran kraj prolazi stotine autobusa, što gradskih, što međugradskih linija. Mnogima je promenjena ruta, a činjenica da te gradske linije nisu usaglašene s lokacijom nove autobuske stranice govori o lošem planiranju, kao i o činjenici da građani nisu bili u prvom planu. Recimo, sada je teško ući u autobus 95 jer ga osim onih koji tu žive i rade, koriste i ljudi koji idu na stranicu, a još ih je srazmerno malo. Možete misliti šta će biti kada se većina preusmeri na to polazište. Prosto je neverovatno da tokom toliko godina priprema nije postojao plan kako će se sve odvijati. Verujem da će se Novobeograđani pobuniti zbog drastičnih promena, ne samo zbog toga što smo po prirodi bundžije već zato što je teško očekivati da će uskoro to sve funkcionisati kako treba.

Posebno što gradonačelnik Aleksandar Šapić i dalje preti zatvaranjem i rušenjem Starog železničkog mosta preko kojeg saobraćaju tramvaji koji idu ka stranici?

Mi se od početka protivimo uklanjanju tog mosta iz više razloga, a jedan je upravo saobraćajni. Tramvaji su veoma važno prevozno sredstvo za građane Novog Beograda i uklanjanje mosta bi otežalo njihovo funkcionisanje, bez obzira na to u kakvom je stanju most. Pored toga, važna je i istorijska dimenzija tog mosta, ali i politička poruka. Svojevremeno sam u Skupštini, raspravljajući o toj temi, pitala ministra Gorana Vesića da li mi ostali građani Beograda, sa obe strane Save, treba da se uklonimo s puta Beograđanima na vodi? To pitanje će tek dobiti na značaju.