Kopredsednica Zeleno-Levog fronta i narodna poslanica Biljana Đorđević izjavila je FoNetu da bi na Kosovu cilj trebalo da bude saradnja srpske i albanske zajednice i bolji kvalitet života, što je jedino moguće u kontekstu formata kao što je Evropska unija.

„Cilj treba da bude održivost našeg društva na teritoriji Kosova i Metohije i on podrazumeva saradnju dva naroda, dve zajednice i unapređenje kvaliteta života naših ljudi“, rekla je Đorđević u serijalu razgovora Kosinus o rešenju kosovskog pitanja.

To je jedino moguće u kontekstu formata saradnje kakav je Evropska unija, precizirala je ona i podsetila na neke primere iz istorije.

„Ako je uspelo sa neprijateljima kao što su nekada bili Francuska i Nemačka, u koje sada odlaze mladi Srbi i Albanci, onda može da uspe i sa Srbijom i Kosovom“, ocenila je Đorđević.

Na pitanje da li je za Srbiju ostvariv koncept i Kosovo i Evropska unija, ona je odgovorila da je možda i moguće, uz neku „inovativnost“.

Đorđević smatra da je sporazum o kosovskom pitanju realnost, a da je sporazumevanje dve strane potreba, ali problem vidi u realizaciji.

Prema njenom objašnjenju, „sporazumevanja nema, jer je način na koji se sada ide ka tome tajnovit, bez uključivanja relevantnih političkih, ali i širih slojeva društva“.

Ona nije optimista po pitanju dijaloga dve strane, ali ni po pitanju održavanja međunarodne konferencije koja bi eventualno dovela do konačnog rešenja kosovskog problema.

„Imamo nedemokratski dijalog, bez uključivanja onih kojih se to najviše tiče. Sa druge strane, ne vidim mogućnost da bi mogla da se desi saglasnost relevannih međunarodnih aktera oko neke međunarodne koferencije“, rekla je Đorđević.

Ona, međutim, smatra da ni sadašnja forma dijaloga ne daje rezultate i obično služi tome da neka politika svršenog čina bude sprovedena na terenu.

Kada je reč o Zajednici srpskih opština (ZSO), Đorđević misli da je njeno uspostavljanje potrebno pre sveobuhvatnog sporazuma koji bi zadovoljio obe strane.

Kako je naglasila, „ZSO treba da obezbedi autonomiju za opštine sa srpskom većinom i sistem finansiranja koji će obezbediti tu autonomiju“.

To treba da podrazimeva obrazovanje, zdravstvo, loklani ekonomski razvoj i urbanizam. Posebno je važno da dostignuti nivo ekonomskih, socijalnih i kulturnih prava srpske zajednice ne bude ugrožen, poručila je Đorđević.

Po njoj, ZSO sama po sebi ne rešava sve probleme, ali je važan korak ka rešavanju problema.

Sa druge strane, Đorđević smatra da pitanje stolice za Kosovo u Ujedinjenim nacijama ne bi trebalo da bude na dnevnom redu pre postizanja sveobuhvatnog sporazuma.

Ipak, podseća i na to da se Srbija o tome suštinski ne pita, jer ima samo jedan glas u Skupštini Ujedinjenih nacija.

„Pored toga, izvršna vlast u ovoj zemlji se obavezala da neće sprečavati Kosovo i članstvo Kosova u međunarodnim organizacijama“, podsetila je Đorđević.

Ona je skeptična prema raspisivanju referenduma o pitanju statusa Kosova, ali i prema bilo kakvom drugom referendumu u zemlji kao što je Srbija, jer u njoj nema dijaloga.

Prema njenom stavu, prvo je potreban „široki dijalog na kojem bi se pričalo o različitim interpretacijama istorije i ratnm zločinima činjenim i sa jedne i sa druge strane“.

„Da dođemo do toga da ni jedna ni druga zajednica ne anatemizuju i pogrdno nazivaju jedna drugu. Moramo da vodimo široki razgovor pre bilo kakvog spominjanja referenduma“, navela je Stojković i predočila da ni zamrznuti konflikt nije rešenje za kosovsko pitanje.

„O zamrznutom konfliktu se priča kao o nečemu gde vi čekate da se neke okolnosti promene i da onda slabija strana izvuče neki kec iz rukava. Međutim, srpska zajednica je slabija. Ljudi odlaze, ekonomija propada, nema ko da štiti te ljude, niti da zaštiti srpsku kulturnu baštinu. Okolnosti su sve gore“, ukazala je Đorđević.

Prema njenim rečima, sukob na Kosovu je svakodnevica, pogotovo što se iz institucija prebacuje na ulice.

„Verujem da ogromna većina ljudi ne želi sukob, ali je posle Banjske delovalo da smo na ivici nečeg opasnog“, zaključila je Đorđević.

Pročitaj i ovo: