Kopredsednik Zeleno-levog fronta (ZLF) Radomir Lazović izjavio je za N1 da su sa svima koji se bore protiv iskopavanja litijuma “na istoj poziciji”, da iz Evrope ima poruka da u Srbiji treba kopati litijum, ali da ima i onih drugačijih, i da će oni na toj strani tražiti saradnike. Jako je važno da SNS ne bude sam u parlamentima, jer mora da se vrši konstantan pritisak na vlast kako bi ljudi znali da nije pitanje da li će nam se nekada desiti istorijska kiša, već da treba urediti sistem, rekao je Lazović govoreći o tome šta odbornici opozicije mogu da urade nakon poslednjeg nevremena u Srbiji.
Da li je za ZLF pitanje litijuma na istom nivou kao nekada rušenje u Savamali, protiv čega su poveli prve masovne demonstracije protiv Vučićeve vlasti. Da li je biti protiv litijuma isto što i biti protiv Evropske unije i da li to što snisu ušli u vlast posle lokalnih izbora čak ni tamo gde su suštinski pobedili, opoziciju čini neuspešnom?
O tome da li kao kopredsednik ZLF, proevropske stranke, misli da se na nacionalističkoj platformi koja se čula na „Svelitijumskom saboru“ u Loznici treba boriti protiv litijuma, Lazović u „Iza vesti“ kaže:
„Mi smo na istoj poziciji kada je reč o litijumu, mi smo imali sastanak i sa organizatorima tog događaja, razgovarali smo o tome zašto je to loše, kako se suprotstaviti, imamo podršku jedni prema drugima. Ali, ne može biti podrška protiv članstva Srbije u EU, što se nas tiče – za ulazak u EU se vredi boriti“.
Na pitanje kako vidi poruke iz Evrope, poput one poslanika Bundestaga Tilmana Kubana, koji je rekao da vidi da je iskopavanje litijuma „ogromna prilika za Srbiju da pošalje poruku ka Evropi da može da računa na Srbiju i da ona ne želi da izaziva probleme već da ih rešava“, Lazović je rekao da ima puno takvih glasova.
„Ima puno glasova koji misle da Srbija treba da bude mesto na kome se iskopava litijum, ali ima dosta i onih koji smatraju da litijum ne treba kopati po cenu toga da ljudi ostaju u problemima, da se zatruju reke… Niti je Zapad, niti EU, jedna monolitna organizacija. Mi ćemo tražiti glasove i saradnike sa onima koji misle da ne treba iskopavati litijum po svaku cenu“, izjavio je.
I dodao da se „mi pitamo“.
„To je naša budućnost, ne može nama neko da govori da li to mora. A kako ćete u ovakvoj zemlji obezbediti ekološke standarde, kada institucije ne rade svoj posao“, naglasio je Lazović.
A problem s litijumom nije samo na području Jadra.
„Moj kolega Bogdan Radovanović iz Požege je pokušao da skrene pažnju na tom saboru da pitanje litijuma nije ograničeno samo na područje Jadra, da se nešto i u Dobrinju radi. Moraćemo da sarađujemo sa svima u opoziciji po pitanju litijuma, ali ne bih sada o tome govorio. Bili smo svi na tom saboru, zar ne“, rekao je Lazović odgovarajući na pitanje da li se opozicija može ponovo ujediniti, recimo po pitanju litijuma.
Nevreme i „istorijske kiše“
O tome šta odbornici opozicije mogu da učine da se popravi stanje u Beogradu i drugim mestima koja su ponovo pretrpela štetu posle nove „istorijske kiše“, kako je vlast naziva, Lazović kaže:
„Jako je važno da SNS ne bude sam u parlamentima, jer mora da se vrši konstantan pritisak kako bi ljudi znali da to nije pitanje da li će se nekada desiti istorijska kiša. Svake godine nam zvaničnici kažu da nam se dešavaju istorijske kiše, menja se klima, klimatske promene su realnost, moramo da ulažemo u infrastrukturu, da nam se ne dešava da betoniramo čitav grad…“.
Mehanizam opozicije je, naglašava, obraćanje građanima.
„Postizanje svesnosti da su potrebne promene, insistiranje da oni ne mogu bez ikakve reči da rade šta hoće“, dodao je.
Novi-stari gradonačelnik Beograda Aleksandar Šapić savetovao je građane da „plaćaju osiguranje“.
„To je bezobrazna i bahata izjava u kojoj je jasno da on prebacuje krivicu na građane. Čoveče, reši kanalizaciju, reši slivnike. Ako vi mislite da to nije potrebno i da svi sve znaju, da li ne treba da pričamo o tome, ja se s tim ne slažem“, rekao je Lazović.
Crveni alarm – šarena laža
Komentarišući ranjavanje pripadnika srpske policije ispred Ambasade Izraela u Beogradu, Lazović otkriva da poslanici Skupštine Srbije nisu dobili nikakve dodatne informacije o tome, osim onoga što se u medijima priča.
„Ne postoji procedura koja se desila time što je proglašen taj crveni alarm, to su reči za TV i za PR službe da oni kažu kako oni brinu – i to je to. Ne bi bilo loše da imamo informacije šta se dešava, koje su procedure, šta su oni pokrenuli. Drže nas u mraku kada je skupština u pitanju“, izjavio je.
Lazović, koji je poslanik u parlamentu, kaže i da ima najava da će biti održana sednica Skupštine Srbije 11. jula, na Međunarodni dan sećanja na genocid u Srebrenici.
„Mislim da bi to bilo duboko pogrešno, to bi bio jasan znak zašto se donosi ona deklaracija na Svesrspkom saboru, i mislim da ne bi trebalo u tome da učestvujemo na taj dan. To je tragičan dan koji treba da se obeleži na dostojanstven način“, kazao je Lazović.
On je najavio i deklaraciju ZLF-a.
„Ali se ona odnosi na socijalno-ekonomski status građana u ovom regionu, da vidimo kao žive ljudi, a žive loše“, kazao je.
Stari grad je „gotova priča“
Na pitanje da li je priča na Starom gradu „završena stvar“ i da Marko Bastać neće praviti vlast sa opozicijom, Lazović je rekao da „u teoriji šansa postoji“.
„Mi smo predali predlog, nismo na njega dobili odgovor. Na Bastaću je da objašnjava ljudima zašto on pregovara sa vlastima, ne pregovara, šta radi. U toj platformi je jedan od principa da prema onome koja je lista koliko dobila mandate, tako se pregovara“, izjavio je Lazović o tome da li su bili spremni da Bastaću daju mesto predsednika opštine.
Prema rečima Lazovića, važno je fokusirati se na to da se smeni vlast SNS-a.
„I mi smo tome posvećeni. Mi se borimo i borićemo se. Pa šta treba da radimo? Ako sumnjamo da ćemo da izgubimo, treba da se povlačimo? Pa ne pada mi na pamet“, poručio je Lazović.
I dodao: „Nek pokradu izbore, nek se desi šta hoće, mi se nećemo povući. Borba je poenta“.
„Mi se borimo za izborne uslove i dalje, sve vreme, ja lično od 2018. godine. To što živimo u državi u kojima se kradu izbori, u kojoj je jedan čovek, ne oteo izbore, nego čitavu državu, to je druga stvar. Nalazimo se u teškoj situaciji, i ako mislite da ne treba da postoji opozicija…“, naveo je Lazović.
Postavlja i kontrapitanje:
„Šta vi mislite, da li je za ovo društvo bolje da mediji rade u ovakvim uslovima ili ne. Pa vi (N1) radite u sličnim uslovima, vas napadaju, vi ste izdajnici. Ali radite i širite prave vesti, širite odgovorno ponašanje. E, tako i mi. Bolje je da postojimo, da se borimo. Ako to ne radimo, prepuštamo se bujici laži i prevara ove vlasti“.
Pročitaj i ovo:
Đorđević: Studentkinje i studenti daju primer kako i ostali segmenti društva mogu da podnesu žrtvu
Vlast igra istovremeno dvije igre, smirujući i istovremeno raspirujući krizu. Da bi mogli da kažu da je bilo nekih mrvica odgovornosti, a da nekako ispadne da to nema veze sa njima rekla je Đorđević u intervjuu za Monitor.
Skraćivanjem polugodišta Vučić pokušava da se sakrije od nezadovoljnih učenika i prosvetara
Skraćivanjem polugodišta režim Aleksandra Vučića želi da pobegne i sakrije se od protesta i blokada prosvetnih radnika i mladih. Još jednom se pokazalo da Vučiću nije stalo ni do izgubljenih časova i predavanja, ni do položaja prosvetnih radnika kako tvrdi, već samo kako da izbegne nezadovoljstvo ljudi.
Lazović: U Savetu REM-a treba da budu ljudi od integriteta
Poslanik Zeleno-levog fronta Radomir Lazović je rekao da je Savet Regulatornog tela za elektronske medije (REM) bio jedan od ključnih instrumenata za ostvarivanje kontrole medijske slike i propagandu u službi vlasti, te da će boriti da u novom sazivu tog tela budu ljud koji znaju i žele da se bave poslom koji je REM-u zakonski poveren.