Đorđević: Tražimo ocenu ustavnosti Zakona o socijalnoj karti

Danas je 48 narodnih poslanika i poslanica iz poslaničkih grupa Zeleno-levi klub, Pravac Evropa, Demokratske stranke, Moramo zajedno i Narodne stranke podnelo Predlog za utvrđivanje neustavnosti, nezakonitosti i saglasnosti sa potvrđenim međunarodnim ugovorima Zakona o socijalnoj karti. Prema Ustavu Republike Srbije, najmanje 25 poslanika može da pokrene postupak ocene ustavnosti i zakonitosti. 

Zakon o socijalnoj karti je usvojen u 17. februara 2021. godine, a primena je otpočela u 1. marta 2022. godine. Pravdan kao zakon koji će obezbediti socijalnu pravdu odnosno pravedniju raspodelu socijalne pomoći i veću vidljivost onih najugroženijih kao i efikasno ostvarivanje prava i usluga socijalne zaštite, ovaj zakon je do sada imao efekat smanjenja broja korisnika prava na novčanu socijalnu pomoć za najmanje 20%, od 206.113 na 182.773 lica. Dosadašnje posledice sprovođenja zakona kao i sumnje u neustavnost i nesaglasnost odredbi zakona sa međunarodnim konvencijama o ljudskim pravima, pokazuju da je ideja o socijalnim kartama kao načinu da se pomogne ljudima u potrebi zloupotrebljena da se iz sistema socijalne zaštite izbriše što veći broj ljudi. 

Ovaj zakon predviđa obradu čak 135 podataka o licu koje je korisnik prava i usluga socijalne zaštite ili licu u postupku ostvarivanja prava iz sistema socijalne zaštite čime se ekstenzivno prikupljaju i netransparentno obrađuju podaci o socijalno najugroženijim licima u Srbiji na način na koji se to ne radi ni sa jednom drugom društvenom grupom u zemlji. 

Predlog za ocenu ustavnosti osporava ustavnost člana 6, 7, 8 i 9, kao i člana 17 Zakona o socijalnoj karti. 

Zakon o socijalnoj karti nije usklađen sa krovnim zakonom kakav je Zakon o zaštiti podataka o ličnosti kada je reč o obradi podataka jer se ne poštuje princip minimizacije podataka – osnovno načelo zaštite podataka o ličnosti – budući da se u zakonu ne propisuje u koje tačno pojedinačne svrhe se prikupljaju i obrađuju podaci o socijalno ugroženim licima ali i licima povezanim sa korisnikom ili potencijalnim korisnikom socijalne pomoći, poput bivših vanbračnih partnera. 

Postoji bojazan da uvođenjem registra Socijalna karta dolazi do automatizacije obrade ličnih podataka jer se u slučaju utvrđivanja neusaglašenosti podataka o korisniku i povezanim licima automatski formira obaveštenje (notifikacija) i instrukcija socijalnom radniku da je neophodno da izvrši proveru podataka, donese odluku po zahtevu stranke i postupa po službenoj dužnosti u vezi sa ostvarivanjem, promenom ili prestankom prava iz socijalne zaštite. Prema članu 9 Konvencije o zaštiti lica u odnosu na automatsku obradu podataka svako lice ima pravo “da se ne donosi odluka koja bitno utiče na njega a zasniva se isključivo na automatskoj obradi podataka bez uzimanja u obzir njegovih stavova”. Automatizacija ovog postupka može dovesti do de facto kršenja prava na socijalno obezbeđenje zbog tehničkih, administrativnih ili operativnih nedostataka u samom prikupljanju i obradi podataka bez ljudskog faktora. 

Vlada Republike Srbije i Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja se hvale da ovaj zakon efikasno sprečava zloupotrebe te da smanjenje broja korisnika u sistemu socijalne zaštite jeste posledica povećane zaposlenosti i povećanja prihoda građana. S druge strane, Komitet UN za ekonomska, socijalna i kulturna prava izražava zabrinutost zbog “neadekvatne pokrivenosti i visine socijalnih davanja” u Srbiji što “dovodi do neefikasnosti sistema socijalnog osiguranja u smanjenju siromaštva.” 

Umesto poruke ove vlasti da podaci o ekonomski i društveno isključenim licima treba da budu masovno prikupljani i obrađivani, dok se istovremeno sužava opseg lica koji su javni funkcioneri o kojima se ionako ne prikuplja tako veliki broj podataka, društvo socijalne pravde moralo bi da podrži najugroženije a ne da sprovodi zakone čiji je cilj da se podrška najugroženijima uskrati.