Upravnom sudu je bilo lako, kaže, jer se oslonio na odluku Ustavnog suda. Podseća da i kada je ta odluka doneta da je jedan uži krug ljudi iz akademske zajednice reagovao. „Ustavni sud je tu narušio, po mom mišljenju, autonomiju univerziteta, jednim tekstualnim tumačenjem da neke odredbe pravilnika koje se odnose na utvrđivanje plagijata nisu u skladu sa Ustavom, jer nisu predviđale retroaktivnu primenu. Retroaktivnost kao takva u principu je zabranjena ali ne apsolutno, postoje izuzeci“, ističe profesorka.
Navodi da je Ustavni sud izabrao restriktivan pristup. Ona objašanjava da kada je u prvom trenutku podneta prva prijava u vezi sa plagijatom Malog, Beogradski univerzitet nije imao Pravilnik, da je donet 2016. a da je postupak počeo tek posle toga. Zakon (o visokoškolskom obrazovanju) i tada i sada vrlo jasno zabranuje plagijat i predviđa da se diploma može poništiti i pitanje je da li je ovaj Pravilnik oko kog mi svi godinama raspravljamo bio i neophodan, dodala je.
„Upravni sud se uopšte nije bavio plagijatom, on samo konstatuje da je utvrđeno neakademsko ponašanje, na neki način možemo da kažemo da to i potvrđuje, i treba reći da je odluka FON-a i utvrđena mera javne osude i dalje na snazi… Mi sa sigurnošću možemo da tvrdimo – i sada – da je Siniša Mali plagijator, odnosno da je plagirao deo svog doktorata“, navela je prof. Jerinić.
Ona objašnjava da su ove odluke poništene i vraćene na ponovno odlučivanje Univerzitetu, na potezu je Univerzitet koji treba da reaguje i koji će da donese odluke „koje će sadržinsk biti iste, kao i ove, samo u skladu sa procedurom“.
Kako ističe profesorka, umesto da prihvati moralnu odgovornost „i Siniša Mali kaže – da, uhvaćen sa u intelektualnoj krađi i siđe sa funkcije, on ne prihvata to, već koristi sva pravna sredstva koja su mu na raspolaganju, tj. njegov advokat to čini“, i u nekima od njih uspeva.
Prof. Jerinić konstatuje da „organi koji odlučuju u ovim postupcima nisu imali hrabrosti da donesu sadržinski odluku, već se svi nekako skrivaju kroz porceduru i sve to traje deset godina“.
Pročitaj i ovo:
Nedopustivo zastrašivanje odbornice u Skupštini grada Pančeva
Opoziciona odbornica, Tamara Maksić, koja je i članica Predsedništva ZLF, doživela je višečasovno nasilje i omalovažavanje na sednici Skupštine grada Pančeva sa ciljem njenog ućutkivanja, zastrašivanja i povlačenja iz političke borbe. Ovo nije prvi put da odbornici većine iz Pančeva - muškarci - izlažu Tamaru Maksić nasilju i brutalnim uvredama, što osim što dokazuje negovanje mizogine političke kulture, jasno ukazuje i na to da SNS podržava zatrašivanje, ućutkivanje i delegitimizaciju kao strategiju tretmana žena u javnom životu.
Lazović: U EU smo i političke neistomišljenike upozorili da je Vučić ubica demokratije u Srbiji
Kopredsednik Zeleno-levog fronta Radomir Lazović izjavio je da iz Evrope stižu lepe vesti u vezi sa Srbijom, navodeći da se o prestanku pružanja dalje podrške režimu Aleksandra Vučića sada govori i među evropskim konzervativcima, koji su do sada bili politički kišobran Vučiću, ali i u vezi sa litijumom i zaustavljanjem tih projekata.
ZLF i PSG: Nikodijević ima rok od 15 dana da pokrene inicijativu o razrešenju Šapića
Šefica odborničke grupe Zeleno-levog fronta i Pokreta slobodnih građana u Skupštini Beograda Natalija Stojmenović izjavila je da predsednik Skupštine grada Nikola Nikodijević ima rok od 15 dana da pokrene inicijativu i zakaže sednicu o razrešenju gradonačelnika Aleksandra Šapića.
