Poslanici Zeleno-levog poslaničkog kluba u skupštini Srbije započeli su u Nišu najavljeni niz skupova na kojima će u čitavoj zemlji predstaviti svoje ideje i planove za stvaranje zeleno-leve partije na nacionalnom nivou. Na tribini pod nazivom “Koliko vredi život na jugu Srbije” šef Zeleno-levog poslaničkog kluba i jedan od lidera Pokreta “Ne davimo Beograd” Radomir Lazović potvrdio je raniju najavu da će se pokret proširiti na celu Srbiju.
„Ostvarili smo značajan rezultat time što imamo svoj poslanički klub u republičkom parlamentu. Ostvaren je dobar rezultat i u Beogradu gde će Srpska napredna stranka imati problem da na sledećim lokalnim izborima zadrži vlast. Hajde da ih pobedimo u Nišu, Leskovcu, Vranju, Novom Sadu. Mislim da stvarno možemo to da uradimo“, istakao je Lazović.
On je kazao da se Pokret „Ne davimo Beograd“ zalaže za to da u politici učestvuju svi ljudi i da se svaki glas čuje.
„Otvoreni smo za saradnju i sa drugim organizacijama, ali postoji prag ispod kojeg Srbija više ne može da ide i to je kriminalna organizacija poput SNS. To je kriminal, to je otimačina, to je hvatanje celog našeg društva u kandže kako bi zaradili oni i njihovi povlašćeni investitori, pajtaši i ortaci“, rekao je Lazović.
Poslanik Robert Kozma je istakao da je politička agenda Zeleno-levog poslaničkog kluba borba protiv ekonomskih i društvenih nejednakosti, borba za decentralizaciju i demokratizaciju naše zemlje i za zdravu životnu sredinu.
Kozma je izjavio da su već prvog dana u parlametnu poslanici Zeleno-levog poslaničkog kluba želeli da razbiju mitove o prosečnoj plati i bruto društvenom proizvodu u Srbiji.
„Sve vreme se busaju nekom prosečnom platom, a vidimo da ta prosečna plata u stvarnosti ne postoji. Oko 50 odsto zaposlenih u Srbiji prima platu koja je 50.000 dinara, 27 odsto njih prima platu koja je između 35.000 dinara i 50.000 dinara, a 23 odsto ispod 35.000 dinara“, rekao je Kozma.
On je kazao da su poslanici Zeleno-levog poslaničkog kluba podneli inicijativu za formiranje anketnog odbora kako bi se istražile sve okolnosti pogibije osam rudara u rudniku „Soko“ kako bi omogućili građanima da vide šta su nadležni organi uradili pre i posle nesreće u rudniku.
Na tribini je bilo reči i posledicama centralizacije na život građana na jugu Srbije, a građanska aktivistikinja Marija Peternel naglasila je da centralizacija postoji ne samo na realciji Beograd – Niš, već i između Niša i gradova na jugu i istoku Srbije.
Ona je kazala da se razmere centralizacije mogu videti i na protestima koji ovih dana stanovnici niškog naselja Brzi Brod organizuju protiv izgradnje dalekovoda, kada su građani saopštili da očekuju reakciju predsednika države.
„Dolazimo ponovo do toga, institucije ne postoje, mehanizmi ne postoje. Građani ne znaju kako da ostvare javni interes, nema mesnih zajednica nema saveta građana. Postoji samo predsednik i nevidljivi građani i građanke“, rekla je Peternel.
Razmere centralizacije, prema njenim rečima, pokazuje i podatak da su od 1.079 podržanih projekata u kulturi ove godine, više od polovine ukupnih sredstava dobile orgnizacije u Beogradu.
Docent Filozofskog fakulteta u Nišu Rastislav Dinić podsetio je da je nekada na ulazu u Niš pisalo „Dobro došli Niš, grad elektronike“, a danas piše „Dobro došli u Niš, grad rođenja cara Konstantina“.
„To je simbol onoga što nam se desilo. Nekada smo gledali u budućnost, a sada gledamo u prošlost“, rekao je Dinić.
On smatra da postoji vrlo jako nezadovoljstvo građana Niša položajem grada u Srbiji, nezadovoljstvo centralizacijom i činjenicom da različite institucije i privredni subjekti prelaze iz Niša u Beograd.
Njegovo mišljenje je, dodao je Dinić, da se ljudi mire sa centralizacijom zbog taktike da se stalno oduzimaju nadležnosti, prihodi i ingerencije različitim lokalnim institucijama.
„Dođete i uzmete ceo aerodrom i onda ljudi kažu da je to bolje, jer će oni u državi znati bolje, jer ‘ovi naši’ ništa ne znaju. I stvarno ne znaju ništa. Ne znam da li ste videli niške naprednjake, to je jedinstven prizor. Njih njihova uprava tretira ponižavajuće“, rekao je Dinić.
On je kazao da smatra da je to taktika kojom se kod ljudi izaziva apatija po pitanju lokalne politike.
„Ako nešto pomaže onda je to da pišemo pismo Vučiću, to je tipično. Čime god smo se bavili, toplanom, aerodromom, ulicama, prva ideja je da pišemo pismo Vučiću, samo on to može da reši“, izjavio je Dinić.
On smatra da je prvi zadatak probuditi kod ljudi osećaj da mogu nešto da promene i da ljudi krenu da prepoznaju jedni druge kao saborce, kao ljude koji mogu zajedno nešto da rade i promene.
Tekst: Beta.rs
Pročitaj i ovo:
Zeleno-levi front i udruženje građana „Ekomorf“ podneli nove krivične prijave zbog divlje gradnje na Milićevom brdu
Zeleno-levi front i udruženje građana Ekomorf podneli su nove krivične prijave protiv više N.N. lica zbog nezakonite gradnje i uništavanja jednog od poslednjih netaknutih zelenih područja u istočnom delu Beograda, Milićevog brda.
Đorđe Pavićević za Vreme: O slobodi nemišljenja ili ko šta da radi
Moralno ushićenje je, nakon veličanstvenog i nikad većeg skupa 15. marta, probudilo i političku nadu: zamirisala je pobeda. Postavilo se pitanje takozvane “političke artikulacije” ili, starijim rečnikom rečeno, pitanje “šta da se radi?”.
Đorđević za portal Novosti: Vlast je odavno srušila sve barijere u pokušaju da diskredituje protivnike
Biljana Đorđević, poslanica Zeleno-levog fronta u Skupštini Srbije, ističe da je vlast odavno srušila sve barijere u pokušaju da diskredituje protivnike. – Oni zato i uzimaju telefone kad privode ljude. Ogroman broj ljudi je ucenjen saznanjima o privatnom životu, samo da udare neku stigmu – napominje ona.
