Svakog ponedeljka u rubrici Zeleni intervju predstavljamo rad i razmišljanja članova i članica pokreta Ne davimo Beograd!
Predstavnik Međunarodnog sekretarijata, odnedavno (privremeni) stanovnik Berlina, ajtijevac na master studijama, drug Milos Budimir govori za stranicu Za naš zeleni grad o svom domaćem i daljinskom aktivizmu, dijaspori koja glasa i drugim temama.
Čitajte i preporučite svojima gde god da su u svetu!

Može li Berlin zameniti Beograd u tvom životu?

– Berlin je za mene svojevrsna prestonica Evrope, neverovatan grad burne istorije, centar svetskih zbivanja, i u političkom i u kulturnom smislu. Mnoge ikone pop kulture su jedan deo svojih života provele u ovom gradu i stvarale neke od najvećih dela u svojoj karijeri. Tu najpre mislim na meni značajne muzičke autore kao što su Dejvid Bouvi, Igi Pop i Nik Kejv. Berlin često duhom podseća na Beograd, međutim ja sam u Beogradu odrastao, završio fakultet, u Beogradu su mi prijatelji i porodica. U tom smislu nijedan grad nikada ne može da zameni rodni grad. Jedan prijatelj iz Berlina mi prebacuje kako sam turista u Berlinu, jer često idem za Beograd i koristim termin „idem kući” kada idem za Beograd, a ne kada se vraćam u Berlin.

Odlazak iz obespravljene, neuređene, haotične zemlje sigurno vodi stalnom upoređivanju sa novom sredinom. Šta je to što bi po uzoru na Berlin odmah i neizostavno promenio u Beogradu?

– Javni prevoz i zelene površine. To je nešto što sam odmah primetio kao dve konkretne stvari koje svakodnevni život ljudi čine lakšim i lepšim. U gradu od četiri miliona stanovnika sistem javnog prevoza funkcioniše izuzetno, vikendom funkcioniše celu noć, a radnim danima postoje zamenski autobusi noću, ali i oni su u dnevnom platnom sistemu. Kada znaš koliko ti je vremena potrebno od kuće do posla, opušteniji si, manje nervozan i imaš više vremena za življenje. Brojni parkovi širom grada i njihova dostupnost su druga stavka koju bih voleo da vidim u Beogradu. Berlin je površinski veći od nekoliko puta naseljenijeg Njujorka, ali pun je jezera, parkova, šuma, prostora koji su dostupni svima.

U našem Pokretu ima i brojnih ljudi iz dijaspore. Odakle dolaze članovi i članice koji ne žive u Srbiji i da li su se zauvek otisnuli u inostranstvo?

– Članstvo pokreta Ne davimo Beograd prešlo je brojku od 4000. Jedan deo tih ljudi (više) ne živi u zemlji, ali pokazuje neverovatno volju i želju da se aktivira, da doprinese borbi koju naše drugarice i drugari vode u Beogradu i Srbiji. Tu ima ljudi iz celog sveta: od Bolivije, preko Meksika, evropskih zemalja, pa sve do Kine. Neki od njih otišli su na studije, sa planom da se vrate u zemlju, kao što ću to učiniti i ja, dok su neki u inostranstvu već decenijama.

Pre deset dana imali ste veoma uspešan događaj posle kojega je još više poraslo interesovanje dijaspore za uključivanje u naš rad. Na koje načine pomažete Pokretu? Približi ukratko našim pratiocima ciljeve Sekretarijata.

– U okviru Međunarodnog sekretarijata Pokreta, između ostalog, bavimo se i aktiviranjem dijaspore. Želimo da približimo, stavove i vrednosti Ne davimo Beograd i ljudima koji ne žive u zemlji. Prošlog četvrtka imali smo online događaj na kom je prisustvovalo preko 100 naših državljana iz celog sveta. Ovo nije prvi događaj tog tipa, trudimo se da održavamo kontakte na redovnom nivou. Na događaju smo diskutovali o politici Pokreta, predstojećim izborima, ali i o tome kako dijaspora može da pomogne u borbi i kako da doprinesemo što većoj izlaznosti na izborima 3. aprila. Zbog toga smo i pokrenuli sajt www.idijasporaglasa.rs, kojim želimo da dođemo do što većeg broja ljudi da se prijave da glasaju u diplomatsko-konzularnim predstavništvima u zemljama gde žive.

I pored značajne političke odgovornosti prema životnoj sredini i zdravlju planete, Nemačku i dalje muče ekološki problemi. Partija Zelenih u Nemačkoj ima sve više uticaja o čemu govori i njen udeo u novoj Vladi. Kako se najnovije političke promene odražavaju na običnog čoveka i nerešene probleme?

– Nova Vlada je tek preuzela kormilo, tako da je rano o tome nešto reći. Koalicioni sporazum obećao je, recimo, olakšavanje dobijanja nemačkog pasoša, mogućnost dvojnog državljanstva, kao i legalizaciju kanabisa. Međutim, neke rezultate možemo da vidimo na primeru Berlina, koji je jedna od 16 saveznih država. Ovde je zeleno-leva koalicija na vlasti već niz godina i to se oslikava u primerima dobrih politika, kao na primer pokrivenošću celog grada biciklističkim stazama, prostranim pešačkim zonama, brojnim prostorima za umetnike, kao i interkulturalnosti i slobodom kojom odiše grad.

Kakve promene, po tvom mišljenju, očekuju Srbiju na spoljnopolitičkom planu posle izbora koji se održavaju 3. aprila?

– Nas 3. aprila pre svega očekuju promene na unutarpolitičkom planu. Ljudi u Srbiji su umorni i besni. Predstojeći izbori jesu prilika da srušimo ovaj kriminalni režim i konačno doprinesemo da Srbija stane na pravi put. Na spoljnopolitičkom planu očekuje nas jasnije i iskrenije orijentisanje ka vrednostima koje predstavlja evropska porodica, čiji je naša zemlja neizostavni deo.

Mogu li dobri rezultati zeleno-levih ideja uticati na dijasporu da se vrati?

– Ljudi mahom odlaze iz Srbije kao ekonomske ili političke izbeglice. Kada kažem ekonomske mislim na odluku da se posao i finansijska sigurnost potraže u nekoj drugoj zemlji. Kada kažem političke, mislim na to da mnogi ljudi ne žele da podižu decu u zemlji gde je partijska knjižica vrednija od diplome, a nacionalizam i mržnja ne samo da se tolerišu, nego se i potpiruju od strane vlasti. U tom smislu, zeleno-leve ideje jesu promena koja nam je preko potrebna. Nakon 3. aprila, implementacijom ovakvih politika postepeno će se ljudi vraćati u zemlju, ali i neće više postojati potreba da se ona napušta.

U proteklih pet godina učestvovao si u velikom broju aktivnosti pokreta. Šta za tebe predstavlja najjaču motivaciju da se aktiviraš?

– Ljudi. I katastrofalna politička situacija u zemlji. Unutar Pokreta upoznao sam veliki broj drugarica i drugara koji dolaze iz različitih priča, struka, delova grada i zemlje, školske spreme, uzrasta. A svi imamo nešto zajedničko, a to je da želimo da odvojimo jedan deo našeg slobodnog vremena i posvetimo ga borbi za bolji grad, bolje selo, bolju Srbiju. Mislim da je Pokret pokazao ogromnnu snagu i potencijal kroz neverovatan rast u prethodnom periodu. Naša dela, posvećenost, doslednost, stručnost i činjenica da se nismo ogrešili o javni interes, niti ćemo, prepoznati su svakog dana sve više.

Koju poruku bi uputio mladim ljudima iz zemlje i onima u dijaspori o tome zašto je važno da budu uključeni u politička zbivanja?

– Politika je sve što uradimo u javnom prostoru, od bacanja opuška i papirića od žvake, preko učestvovanja na protestima, sve do glasanja i kandidovanja na izborima. Nije slučajnost da je reč politika uprljana i da asocira na nešto loše. To je planski urađeno od strane korumpiranih političkih elita kako se normalni i neiskvareni ljudi ne bi bavili institucionalnom poltikom. Mladi vide politiku kao bauk. Zato upravo mi mladi moramo da preuzmemo stvari u svoje ruke, da smenimo korumpirane i kriminalne političare, da se kao generacija ne vraćamo na sukobe i podele iz prošlosti. Moramo da pokažemo da nismo potkupljivi. Mislim da će Srbija uskoro biti zemlja u kojoj se dobro živi i u kojoj mladi ljudi vide budućnost za sebe i svoju porodicu. Vreme je za pobede.

Pročitaj i ovo:

Hapšenje Vesića prvi znak da kriminalna piramida počinje da se urušava pod pritiskom građana

Danas smo svedoci prvih pravih pukotina u kriminalnoj piramidi koja godinama guši našu zemlju. Oni koji su se predstavljali kao nedodirljivi, kao oni koji nikada neće odgovarati za pljačku i zloupotrebe, sada drhte pred pravdom, zahvaljujući pritisku građana, opozicije, protesta i blokada. Ako može Vesić, može svako, pritisak građana donosi promene. Poruka je jasna: niko ne sme biti iznad zakona.