Биљана Ђорђевић, посланица „Не давимо Београд” у Скупштини Србије, каже да косовски проблем, нажалост, увек по страни остави све друге теме и, као у оној причи о дечаку и вуку, често је био злоупотребљаван управо да би замаскирао нерешавање других свакодневних политичких проблема. За „Политику” наводи да када у Народној скупштини говоре о поскупљењима, инфлацији и када су посланици ’Не давимо Београд’ предлагали амандмане на ребаланс буџета или на буџет за 2023. годину сугеришући, на пример, повећање износа дечјег додатка и обухвата деце која га примају као меру борбе против сиромаштва, добијали су од посланика власти као одговор најбруталније дисквалификације, лажи и увреде о њима. Каже да је исто било када су покушавали да говоре о свакодневним проблемима у животу људи на Косову који због нерешавања техничких питања у дијалогу морају да се сналазе за лекове, уџбенике, српске производе на које су навикли…

„Када нема слободних медија, када нема воље да се заиста разговара о темељним друштвеним и политичким проблемима у циљу проналажења најбољих решења, онда се опозициони противници дехуманизују и њихови се ставови или игноришу или намерно погрешно представљају. Опасна последица таквог поступка, посебно када се за то користи Косово, јесте да се разграђује солидарност међу људима, која би требало да постоји било да они живе у Лучанима, Сомбору, Врању, Косовској Митровици или Београду”, каже Биљана Ђорђевић.

Наводи да постоје два основна проблема у вези с правима радника и радница у Србији. Једно се тиче стварне заштите радних права оних који их на папиру имају, а друго се тиче огромног броја људи који су и формално искључени из уживања многих радних права на која би морали да имају право, попут права на одмор, боловање, плаћен прековремени рад или удруживање радника.

„Ми знамо да је тешко изборити се за правду на суду, и то посебно кад је реч о радним правима, због чега смо и током скупштинске расправе о сету правосудних закона истакли да су Србији потребни радни судови како би ефективније решавали бројне спорове и омогућили правовремено обештећење радника од послодаваца. С друге стране, у Србији је централно питање ко је радник или радница – у центру нашег Закона о раду је запослени, а не радник, што говори о томе да су из обухвата иначе лошег Закона о раду искључени они који су радно ангажовани ван радног односа, на привремено-повременим пословима, злоупотребом рада преко студентских и омладинских задруга, фриленсери или платформски радници који раде путем корисничких апликација”, каже Биљана Ђорђевић.

Pročitaj i ovo:

“Režim se takmiči u boli s majkom koja je izgubila sina, mladi porazili Vučića”: Đorđević o dešavanjima ispred i u parlamentu

"Teško je objasniti ponašanje iz 'ćacilenda' prema jednoj majci koja je izgubila sina, a jasno je da je bilo potrebno napraviti jednu buku, da se prikrije komemorativni skup 1. novembra, kao i pljačka koja se dešava u parlamentu o Generalštabu" - tako kopredsednica Zeleno-levog fronta Biljana Đorđević opisuje situaciju koja se dešava ispred i u Skupštini Srbije.

Jerinić: Dok su ovi ljudi na vlasti nema ništa od ispravnog biračkog spiska

U Skupštini Srbije na red dolazi glasanje o izmenama i dopunama Zakona o jedinstvenom biračkom spisku po sugestijama i CRTE i Evropske unije. Međutim, „ukoliko bi SNS i SPS počeli da sprovode izmenjen zakon o biračkim spiskovima, oni bi time direktno sebi stavili lisice na ruke“. smatra poslanica ZLF-a Jelena Jerinić