Đorđević za Politiku: Nesigurnost zaposlenja se zloupotrebljava od vlasti koja se ponaša kao nacionalna služba za zapošljavanje

Biljana Đorđević, poslanica „Ne davimo Beograd” u Skupštini Srbije, kaže da kosovski problem, nažalost, uvek po strani ostavi sve druge teme i, kao u onoj priči o dečaku i vuku, često je bio zloupotrebljavan upravo da bi zamaskirao nerešavanje drugih svakodnevnih političkih problema. Za „Politiku” navodi da kada u Narodnoj skupštini govore o poskupljenjima, inflaciji i kada su poslanici ’Ne davimo Beograd’ predlagali amandmane na rebalans budžeta ili na budžet za 2023. godinu sugerišući, na primer, povećanje iznosa dečjeg dodatka i obuhvata dece koja ga primaju kao meru borbe protiv siromaštva, dobijali su od poslanika vlasti kao odgovor najbrutalnije diskvalifikacije, laži i uvrede o njima. Kaže da je isto bilo kada su pokušavali da govore o svakodnevnim problemima u životu ljudi na Kosovu koji zbog nerešavanja tehničkih pitanja u dijalogu moraju da se snalaze za lekove, udžbenike, srpske proizvode na koje su navikli…

„Kada nema slobodnih medija, kada nema volje da se zaista razgovara o temeljnim društvenim i političkim problemima u cilju pronalaženja najboljih rešenja, onda se opozicioni protivnici dehumanizuju i njihovi se stavovi ili ignorišu ili namerno pogrešno predstavljaju. Opasna posledica takvog postupka, posebno kada se za to koristi Kosovo, jeste da se razgrađuje solidarnost među ljudima, koja bi trebalo da postoji bilo da oni žive u Lučanima, Somboru, Vranju, Kosovskoj Mitrovici ili Beogradu”, kaže Biljana Đorđević.

Navodi da postoje dva osnovna problema u vezi s pravima radnika i radnica u Srbiji. Jedno se tiče stvarne zaštite radnih prava onih koji ih na papiru imaju, a drugo se tiče ogromnog broja ljudi koji su i formalno isključeni iz uživanja mnogih radnih prava na koja bi morali da imaju pravo, poput prava na odmor, bolovanje, plaćen prekovremeni rad ili udruživanje radnika.

„Mi znamo da je teško izboriti se za pravdu na sudu, i to posebno kad je reč o radnim pravima, zbog čega smo i tokom skupštinske rasprave o setu pravosudnih zakona istakli da su Srbiji potrebni radni sudovi kako bi efektivnije rešavali brojne sporove i omogućili pravovremeno obeštećenje radnika od poslodavaca. S druge strane, u Srbiji je centralno pitanje ko je radnik ili radnica – u centru našeg Zakona o radu je zaposleni, a ne radnik, što govori o tome da su iz obuhvata inače lošeg Zakona o radu isključeni oni koji su radno angažovani van radnog odnosa, na privremeno-povremenim poslovima, zloupotrebom rada preko studentskih i omladinskih zadruga, frilenseri ili platformski radnici koji rade putem korisničkih aplikacija”, kaže Biljana Đorđević.