Биљана Ђорђевић, посланица „Не давимо Београд” у Скупштини Србије, каже да косовски проблем, нажалост, увек по страни остави све друге теме и, као у оној причи о дечаку и вуку, често је био злоупотребљаван управо да би замаскирао нерешавање других свакодневних политичких проблема. За „Политику” наводи да када у Народној скупштини говоре о поскупљењима, инфлацији и када су посланици ’Не давимо Београд’ предлагали амандмане на ребаланс буџета или на буџет за 2023. годину сугеришући, на пример, повећање износа дечјег додатка и обухвата деце која га примају као меру борбе против сиромаштва, добијали су од посланика власти као одговор најбруталније дисквалификације, лажи и увреде о њима. Каже да је исто било када су покушавали да говоре о свакодневним проблемима у животу људи на Косову који због нерешавања техничких питања у дијалогу морају да се сналазе за лекове, уџбенике, српске производе на које су навикли…

„Када нема слободних медија, када нема воље да се заиста разговара о темељним друштвеним и политичким проблемима у циљу проналажења најбољих решења, онда се опозициони противници дехуманизују и њихови се ставови или игноришу или намерно погрешно представљају. Опасна последица таквог поступка, посебно када се за то користи Косово, јесте да се разграђује солидарност међу људима, која би требало да постоји било да они живе у Лучанима, Сомбору, Врању, Косовској Митровици или Београду”, каже Биљана Ђорђевић.

Наводи да постоје два основна проблема у вези с правима радника и радница у Србији. Једно се тиче стварне заштите радних права оних који их на папиру имају, а друго се тиче огромног броја људи који су и формално искључени из уживања многих радних права на која би морали да имају право, попут права на одмор, боловање, плаћен прековремени рад или удруживање радника.

„Ми знамо да је тешко изборити се за правду на суду, и то посебно кад је реч о радним правима, због чега смо и током скупштинске расправе о сету правосудних закона истакли да су Србији потребни радни судови како би ефективније решавали бројне спорове и омогућили правовремено обештећење радника од послодаваца. С друге стране, у Србији је централно питање ко је радник или радница – у центру нашег Закона о раду је запослени, а не радник, што говори о томе да су из обухвата иначе лошег Закона о раду искључени они који су радно ангажовани ван радног односа, на привремено-повременим пословима, злоупотребом рада преко студентских и омладинских задруга, фриленсери или платформски радници који раде путем корисничких апликација”, каже Биљана Ђорђевић.

Pročitaj i ovo:

Zdravko Janković, lični stav: Reagovanje na kolumnu Marka Vidojkovića

U kolumni Marka Vidojkovića u dnevnom listu Danas, objavljenoj 30. oktobra, naš proslavljeni pisac britkog pera se pozabavio odbranom Hotela Jugoslavije koji je ovih meseci pod napadom investitorske pohlepe. Način koji se time pozabavio, a bazirano na porukama iz svog spam foldera, jeste razlog moje reakcije.