Svako ko se ovih dana provozao javnim prevozom mogao je da vidi naizgled simpatičnu reklamu koja se nalazi izlepljena po autobusima. Naime, jedna auto škola se “dosetila” sjajne reklame – na fotografiji se nalazi nekoliko žena na autobuskom stajalištu, od mladih do poznih godina, iznad kojih piše: “Ako ne želite da ostarite na stanici, dođite u našu auto-školu”.
I ovde ne bi trebalo da postoji nikakav problem, jer se od auto škole i ne očekuje da ima svest o tome da je javni prevoz u jednom gradu potrebno očuvati, upravo da bi ulice bile prohodne za sve i da bi se smanjile gužve. I mnogo bogatije zemlje od Srbije, kao na primer Luksemburg, mislile su da mogu sve svoje saobraćajne probleme da reše automobilima, i onda su udarile glavom o zid. Broj automobila po glavi stanovnika Luksemburga je duplo veći nego u Srbiji, a mesta za nove puteve i parkinge više nema. Ta zemlja pokušava da digne javni prevoz iz “mrtvih”, ulažući milijarde evra u unapređenje železnice, tramvajske mreže i prigradskih vozova. Ministar saobraćaja Luksemburga ova ulaganja pravda gužvama, jer su one kočnica za ekonomiju zemlje. Povrh svega, za inače imućne stanovnike Luksemburga, javni prevoz je čak i besplatan.
Sličnu stvar je uradio i Talin, glavni grad Estonije, sa ciljem da sačuva procenat korišćenja javnog prevoza koji je na zavidnm nivou za evropski prosek. Prati ih Beč sa svojom promo cenom karata za javni prevoz, ali i Nemačka koja je pretprošlog leta imala promo kate za javni prevoz koje su na mesečnom nivou koštale samo 9 evra. Svi zajedno imaju jedan cilj, da ljude iz privatnih automobila privole da pređu u javni prevoz, jer su gužve prevelike.
Gradska uprava grada Beograda izgleda kao da ima suprotan cilj. Iako je gradonačelnik u kampanju ušao sa sniženim cenama javnog prevoza i najavama njegovog poboljšanja, surova realnost ga brutalno demantuje. Polasci autobusa su sve ređi, a gradske gužve sve veće, kao i gužve u autobusima. Korisnici javnog prevoza su oni koji moraju da ga koriste jer automobil nemaju, i marketinška agencija koja je formirala kampanju za auto školu je odlično targetirala svoju ciljnu grupu – mlade ljude koji javni prevoz doživljavaju kao kaznu.
Zeleno-levi front ukazuje da se ne može dozvoliti nekom da svoju reklamnu kampanju protiv javnog prevoza, sprovodi u vozilima javnog prevoza. Očigledno nesposobne gradske vlasti su reklamni prostor prepustile agenciji u kojoj rade nekompetentni i bahati marketinški stručnjaci. Autori reklame kao da žele da se narugaju Beograđanima, šaljući im poruku da su “luzeri”, ako nisu u automobilu. Neverovatno da kod nadležnih ne postoji svest o tome da je javni prevoz ekološki vid transporta, koji po glavi stanovnika ima manji karbonski otisak, smanjuje gradske gužve i manje zagađuje od privatnih automobila. Sugerisanje korisnicima da pređu u privatni automobil, potpuno je suprotno svim strateškim dokumentima Grada Beograda, Strategiji javnog prevoza, Planu održive urbane mobilnosti, Smart planu i Strategiji održivog razvoja, ali i budućoj Strategiji transporta.
Zeleno-levi front se umesto neznanja i bahatosti gradskih vlasti zalaže za promociju javnog prevoza, kao i unapređenje kvaliteta, tačnosti i komfora gradskog prevoza. Građanima koji ga koriste umesto privatnog vozila treba da se zahvalimo, a ne da im se podsmevamo, prepuštajući reklamni prostor ljudima kojima je profit ispred dobrobiti zajednice.
Plan Zeleno-levog fronta “30 minuta od kuće do posla” možete videti na: https://nedavimobeograd.rs/javni-prevoz/
Zoran Bukvić, koordinator grupe za saobraćaj Zeleno-levi front / Ne davimo Beograd
Pročitaj i ovo:
Đorđević: Da li će izmene Zakona o oglašavanju obuzdati kladionice
Da li je to što su kladionice postale deo panorame svakog grada u Srbiji, dokaz ekonomske stabilnosti, kao što smo čuli od ministra trgovine ili totalnog posrnuća?
Zdravko Janković, lični stav: Reagovanje na kolumnu Marka Vidojkovića
U kolumni Marka Vidojkovića u dnevnom listu Danas, objavljenoj 30. oktobra, naš proslavljeni pisac britkog pera se pozabavio odbranom Hotela Jugoslavije koji je ovih meseci pod napadom investitorske pohlepe. Način koji se time pozabavio, a bazirano na porukama iz svog spam foldera, jeste razlog moje reakcije.
Srbija na digitalnom tržištu EU: Između regulatornih izazova i mogućnosti
Okrugli sto pod nazivom „Ka jedinstvenom digitalnom tržištu Evropske unije: Srbija između regulatornih izazova i mogućnosti“ održan je danas u Narodnoj skupštini, u organizciji Poslaničke grupe Zeleno levi front - Ne davimo Beograd i SHARE Fondacije.