Povodom ponovljenog požara u nekadašnjoj zgradi štamparije i izdavačke kuće „Prosveta“ u Nišu, Gradski odbor ZLF-a izražava ozbiljnu zabrinutost i postavlja pitanje – Da li je ovaj požar slučajan ili se radi o namernom podmetanju sa ciljem stvaranja pogodnog građevinskog zemljišta za buduće projekte?
Iz Grdaskog odbora Zeleno-levog fronta u Nišu podsećaju da je imovina “Prosvete“ ranije prodata, a da su objekti godinama unazad zapušteni i ruinirani.
“U svetlu ovog događaja, neophodno je da nadležni organi što pre izađu sa preciznim informacijama o uzroku požara i utvrde da li postoji sumnja na bilo kakve nezakonite radnje. Javnost ima pravo da zna da li je u pitanju slučajnost ili deo šireg scenarija koji se sve češće viđa širom Srbije – požari na starim industrijskim lokacijama koje se kasnije pretvaraju u atraktivne stambeno-poslovne komplekse”, saopštaju iz GO ZLF-a u Nišu.
Navode i da “zabrinjava činjenica da je ovakvih slučajeva bilo i u drugim gradovima, gde su požari “prirodno“ prethodili velikim urbanističkim promenama”.
“S obzirom na to, postavljamo pitanje – da li smo i u Nišu svedoci istog obrasca delovanja?”, pitaju iz ZLF-a.
Zahtevaju od nadležnih institucija brzu i temeljnu istragu kako bi se otklonile sve sumnje i sprečilo dalje uznemiravanje javnosti. Pozivaju sve građane da budu budni i da insistiraju na transparentnosti i odgovornosti svih koji upravljaju ovim procesima.
Pročitaj i ovo:
Jelena Jerinić: U ovoj fazi izbornog procesa bilo tri puta više prigovora na odluke RIK-a u odnosu na prethodne izbore
"To je u skladu sa opštom mobilizacijom ljudi na različitim predizbornim aktivnostima", rekla je Jerinić.
Đurović Rajak: Zahtevamo podatke o vanrednim isplatama socijalnih davanja u Somboru
Odbornica Zeleno-levog fronta u Skupštini grada Sombora Jovana Đurović Rajak uputila je Centru za socijalni rad Sombor zahtev za pristup informacijama od javnog značaja. Zahtev se odnosi na jednokratnu i vanrednu novčanu pomoć koju Centar odobrava i isplaćuje od oktobra 2023. do danas.
Ognjen Rašuo: Komisija bi mogla da zaključi da je najmanje dva odsto birača neregularno upisano u birački spisak
„To su ljudi koji ih nema, na primer, u evidenciji prebivališta, nema ih u evidencijama u Matičnoj knjizi rođenih, nema ih u Matičnoj knjizi državljana”, objašnjava on.
