Zrenjanin će u petak biti u centru pažnje političara, privrednika, medija i turista iz Kine, jer će – iako radi više od dve godine – zvanično biti otvorena fabrika Linglong.
Ovaj „nacionalni prioritet“ postao je nezaobilazna tema među Zrenjanincima.
Od samog početka, Linglong je priča obavijena velom tajni, od sumnjivih isparenja do potpune zaštite svih državnih institucija.
Kada su oranice pored Zrenjanina proglašene industrijskom zonom i ustupljene Kini, prvo što se pojavilo bio je „kineski zid“, odnosno ograda, koja je već tada jasno pokazala da sve što se dešava iza nje – nije i neće biti naša stvar. Sa strepnjom, sumnjom i povremenim protestima posmatrali smo kako raste ova ogromna fabrika koja je obećavala nova radna mesta, prosperitet i poboljšanje standarda čitavog Zrenjanina. Lokalni zvaničnici, pohrlili su da pruže svaku moguću pomoć i podršku ovom gigantu.
Ipak, postoji i „surova realnost“.
Grad je izdvojio 448 miliona dinara za vodovodnu i kanalizacionu infrastrukturu fabrike, dok Zrenjanin već 20 godina nema pijaću vodu. Još 400 miliona dinara namenjeno je razminiranju i čišćenju već očišćenih lokacija. Fabrika je dobila građevinsku dozvolu bez potrebne studije uticaja na životnu sredinu. Ključne institucije svesno prećutkuju kršenja zakona i odobravaju ono što ne bi smele. Ovaj projekat je već „pojeo“ sredstva koja bi mogla biti uložena u tri fabrike za preradu vode ili jednu fabriku za prečišćavanje otpadnih voda. Saobraćajna infrastruktura već je sada preopterećena zbog prevoza 300.000 tona sirovina i gotovih proizvoda, a kamioni uništavaju puteve kao oranice.
Takođe, Zavod za javno zdravlje Zrenjanina saopštio je da je još u januaru premašena kvota zagađenja za celu godinu, pa se udisanje čestica tokom preostalih meseci „ne računa“.
Nema naznaka da će oko Linglonga biti postavljeni merni uređaji za kvalitet vazduha, niti je jasno kako će nusprodukti fabrike uticati na okolnu floru i faunu, ne samo u Zrenjaninu, već i u Carskoj Bari, Beogradu, Novom Sadu i širom Vojvodine. Gde je u svemu tome lokalna zajednica? Iako izgradnja 600 stanova za radnike fabrike na prvi pogled deluje kao pozitivna vest, da li se možemo nadati da će i stanovnici Zrenjanina ikada dobiti slične stambene mogućnosti? Da li će Zrenjanin postati grad koji živi od i za Linglong, kome predaje sve svoje resurse, polako gubeći svoj identitet? Predaje li Zrenjanin svoju dušu jednoj fabrici?
Podsećamo i na dva dokazana slučaja trgovine ljudima među radnicima iz Vijetnama i Indije .
Sve ovo ipak nije sprečilo premijera Vučevića i ministra građevinarstva Vesića da u ponedeljak najave otvaranje ovog
„nacionalnog projekta“ sa osmehom na licu. Direktor Linglonga odbio je da odgovara na pitanja medija.
Zrenjanine, srećan ti petak 13!
Pročitaj i ovo:
Lazović posle sednice o litijumu: Najviši državnici Srbije su nisko pali
“Za nas su najvažnija pitanja o rizicima po zdravlje ljudi. Planirana pozicija rudnika i dela za preradu ruda u zapadnoj Srbiji nalazi se usred plodnog zemljišta okruženog naseljima. Štetni uticaj rudnika proširio bi se direktno na oko 20.000 stanovnika lokalne zajednice.”
Lazović: SNS će projekat rudarenja litijuma sprovesti jedino nekom vrstom nasilja
Ne vidim drugi način kako će Srpska napredna stranka moći da sprovede projekat rudarenja litijuma osim nekom vrstom nasilja, jer je velika većina ljudi protiv rudnika, izjavio je u intervjuu FoNetu poslanik Zeleno-levog fronta Radomir Lazović i najavio da će ZLF podržati sve akcije ljudi koji su tim projektom najdirektnije ugroženi.
Narodna skupština o litijumu: 5 razloga protiv rudnika
U toku četiri dana skupštinske rasprave o zabrani iskopavanja litijuma, narodne poslanice i poslanici Zeleno-levog fronta iskoristili su svaki trenutak diskusije da sa kolegama iz opozicije dokažu sledeće činjenice.
