Ženska grupa pokreta Ne davimo Beograd, povodom 8. Marta, Međunarodnog dana žena, ukazuje zahvalnost i solidarnost nevidljivim radnicama na prekarnim zanimanjima. Jedno od tih pretežno ženskih zanimanja su higijenske radnice, u narodu kolokvijalno poznate kao tetkice.
Ponedeljak je, vodite decu u vrtić i školu, odlazite na radno mesto, na šalter banke ili institucije da nešto završite, ili kod lekara, i očekujete da će vas zateći čista i uredna kancelarija, učionica i hodnik, jer se to podrazumeva. Da li se ikada zapitamo ko su žene koje održavaju te prostore tako čistim? Krajnje je vreme da primetimo da odavno postoji problem kada su u pitanju radna prava higijenskih radnica.
Tetkica ima na desetine hiljada u Srbiji i nalaze se u jednom od najnezavidnijih položaja u pogledu radnih uslova i radnih prava. One često same čiste ogromne površine i do 800 m2 u školama u vreme kada drugi odmaraju, i to sve rade na minimalnoj zaradi i na nesigurnim ugovorima. “Pored toga što čistim i ostajem duže na poslu od svih, više se ni ne radujem praznicima jer znam da će mi se to odbiti od plate jer sam na PP ugovoru,” izjava je jedne od higijenskih radnica u javnoj službi.
Ne smemo zaboraviti da su higijenske radnice bile na prvoj liniji borbe protiv kovida, održavajući higijenu i sanitarne uslove radi sprečavanja širenja zaraze. To je možda najupečatljivija situacija koja ukazuje koliko je njihov svakodnevni posao, koji je iznimno važan za zajednicu i javno zdravlje, u potpunosti neadekvatno vrednovan.
Pored već lošeg radnog položaja, nedavno su tetkice zajedno sa domarima doživele još jedno poniženje tako što su nakon masovnog sudskog spora izgubile bitku za ostvarivanje prava na naknadu na regres i topli obrok mimo minimalne zarade. Osim činjenice da je Vrhovni kasacioni sud presudio da nemaju pravo na posebnu isplatu na ime toplog obroka i regresa, one su sad suočene sa ogromnim parničnim troškovima koje su u visini nekoliko mesečnih zarada.
Pokret Ne davimo Beograd je na jednoj od sednica Skupštine grada Beograda zahtevao da se gradsko javno pravobranilaštvo odrekne prihoda od naplate sudskih troškova od tetkica i spremačica. Predlog je naišao na ignorisanje što je još jedan pokazatelj nemara za status onih koje se brinu o higijeni prostora gde radimo, učimo i provodimo veći deo svog dana.
Siguran i adekvatno plaćen rad je preduslov dostojanstvenog života svih, ali neretko pretežno žene čine radnu snagu u nedvidljivim i nedovoljno vrednovanim profesijama. Zato ne samo 8. marta, već svakoga dana moramo da brinemo o ženama koje su vezivno tkivo ovog društva i koje brinu o svima nama. Stoga ćemo se u institucijama i izvan njih neumorno zalagati za pravdu i bolje radne uslove za higijenske radnice!
Pročitaj i ovo:
Predrag Momčilović, lični stav: Vatrometi gube draž, treba li ih ukinuti ili samo regulisati?
Sinoć sam nešto ranije otišao u krevet i ubrzo zaspao, negde oko pomoći iz sna me je prenuo prvo jedan pucanj, a zatim celi rafal. Trebalo mi je par sekundi da se osvestim šta se dešava i da sam u stanu, a ne na nekom ratištu, i da neko u blizini pušta vatromet.
Lazović: I izlazak na izbore i bojkot imaju svoju cenu, odluka će se doneti dogovorom
Pred opozicijom je odluka da li da izađe na izbore ili ih bojkotuje. Radomir Lazović, kopredsednik Zeleno-levog fronta kaže da nijedna odluka ne bi bila dobra i ima svoju dobru i lošu stranu.
Širenje Beograda na vodi: Demonstracija sile SNS-a u korist investitora
Zeleno-levi front upozorava javnost Beograda i Srbije da najviši organi ove zemlje nameravaju da nastave sa svojim planom protivzakonitog oduzimanja grada Beograđanima i Beograđankama.
