Seksualno nasilje – zakonodavni okvir i sudska praksa, bila je tema o kojoj je naša Aleksandra Mališić razgovarala sa pravnicom Dijanom Malbašom u prvoj emisiji Šta žene žele?!
Preko četrdeset posto žena bilo je tokom svog života izloženo nekoj formi seksualnog uznemiravanja, pokazuju istraživanja OEBS-a iz 2018. godine. Broj prijava za ovo krivično delo, iako postoji trend rasta, je zabrinjavajuće mali, a jedna trećina rezultira osuđujućim presudama.
“Žene ne prijavljuju nasilje jer imaju strah da će biti izložene sramoti, osudi, da im institucije neće verovati, da će se krivica svaliti na njih, a da pravdu na sudu neće dobiti”, istakla je Malbaša.
Dva slučaja koja su poslednjih meseci okupirala pažnju javnosti imaju potencijal da ohrabre žene da prijave nasilje i zatraže pravdu na sudu.
Borba Marije Lukić za sudsku pravdu, završena nakon više od dve godine prvostepenom presudom kojom je Milutin Jeličić Jutka bezuslovno osuđen na 3 meseca zatvora. Nakon skandala zbog seksualnih odnosa sa maloletnicama, poznati jutjuber Baka Prase (Bogdan Ilić) ostao je bez podrške sponzora. Prisustvo i aktivno učešće javnosti doprineli su da oba slučaja dobiju, iako ne adekvatan, ipak pozitivan ishod.
Šta kao javnost možemo i treba da uradimo u ovakvim situacijama? Kome se možete obratiti za podršku i kakva je procedura ukoliko želite da prijavite seksualno nasilje?
Poslušajte celu emisiju na linku, delite i šaljite nam komentare na [email protected].
Emisija se realizuje u okviru Ženske grupe Inicijative Ne davimo Beograd i emituju se četvrtkom od 20 časova uživo na našem Instagram profilu, a možete je pronaći nakon toga i na našem You tube kanalu.
Žene ne prijavljuju nasilje jer imaju strah da će biti izložene sramoti, osudi, da im institucije neće verovati, da će se krivica svaliti na njih, a da pravdu na sudu neće dobiti.
Pročitaj i ovo:
Jelena Jerinić: Isti zahtevi 25 godina kasnije
U Beogradu se danas održava "Prajd marš", u sklopu Beograd Prajda koji se održava pod sloganom "Ima mesta za sve nas". Govoreći o povratku na isti slogan 25 godina kasnije, poslanica Zeleno-levog fronta Jelena Jerinić je kazala da su zahtevi isti, te da se nije toga mnogo promenilo u pravnom smislu.
Isti obrazac na dva nivoa: šume se na papiru štite, a mehanizmi za prenamenu ostaju i pogoršavaju se
Poslednjih nedelja u Srbiji su se, na gradskom i na državnom nivou, odigrala dva postupka koja pokazuju isti obrazac. Program razvoja urbanih šuma i izmene Zakona o planiranju i izgradnji deklarativno štite šume, ali istovremeno zadržavaju ili olakšavaju mehanizme kojima se šumsko zemljište može prenameniti, uz oslabljeno učešće javnosti.
ZLF traži da se stave van snage sporne izmene zakona kojima se omogućava gradnja u Deliblatskoj peščari
Vladajuća većina je na sednici Narodne skupštine 31. avgusta na netrasparentan način usvojila izmene Zakona o planiranju i izgradnji, kojima se omogućava izgradnja projekata od javnog interesa na šumskom zemljištu oštećenom ili uništenom u požaru.
