Žene se ne smeju žrtvovati i nasilje se ne sme štititi

U Srbiji je od početka godine najmanje jedanaest žena ubijeno u femicidu. U proteklom danu, tokom samo 24 časa, čak dve žene i jedno dete izgubili su živote u rodno zasnovanom nasilju. Ove žene su ubili njihovi tadašnji ili bivši partneri, ili sinovi. Zvanična statistika o broju femicida, ipak, ne postoji. O tome saznajemo od feminističkih udruženja i iz medija.

Dok nas režimski megafoni u oblastima ljudskih, ženskih i dečjih prava pozivaju na porodične vrednosti i borbu protiv “bele kuge”, i dok zaštitnik građana i dalje negira postojanje femicida, stvarnost nam svakodnevno dokazuje da žene u Srbiji nigde nisu bezbedne – a možda najmanje u svojoj kući. Prošlogodišnji zastrašujući bilans femicida pokazao je da je čak 50% počinilaca i pre ubistva prijavljivano zbog nasilja prema žrtvi. Na žalost, u našoj zemlji, žene su nezaštićene čak i kada nasilje prijave. Ipak, paradoksalno, ministarka zadužena za rodnu ravnopravnost u svom saopštenju poručuje da “institucije postupaju, mehanizmi zaštite su dostupni i aktivni” te poziva žrtve da nasilje prijave “da bi ta podrška bila delotvorna”.

Kopredsedica Zeleno-levog fronta Biljana Đorđević kaže: “U Srbiji se nasilje više ne sme štititi i nijedna žena žrtvovati. Zeleno-levi front će nastaviti da se beskompromisno bori za prevenciju, temeljan pristup zaštiti, ali i adekvatnu kaznenu politiku kao odgovor na femicid. Naš zahtev je da više nijednu ženu ne izgubimo na ovako svirep i tragičan način.”

Naš stav je da je neophodno je otvoriti širu javnu i stručnu raspravu o tome da li femicid treba da bude posebno krivično delo, imajući u vidu da se u praksi ubistva žena u porodičnim i partnerskim odnosima često kvalifikuju kao lakša krivična dela. Zbog takvih tumačenja se počiniocima izriču blaže kazne, pa su tako u sudskoj praksi zabeleženi apsurdni slučajevi u kojima je odlučeno da se ubici odredi blaža kazna, jer je “porodičan čovek”.

Nastavićemo da insistiramo na uspostavljanju nacionalnog kontrolnog mehanizma za praćenje i analizu femicida, koji je već predviđen Strategijom za sprečavanje i borbu protiv rodno zasnovanog nasilja prema ženama i nasilja u porodici 2021–2025, ali nikada nije uspostavljen. Zahtevamo i utvrđivanje disciplinske odgovornosti profesionalaca, ponajviše tužilaca i sudija, u slučajevima neadekvatnog postupanja ili nepostupanja po prijavi žena, a koje je za posledicu imalo smrtni ishod.

Ako trpite nasilje ili znate nekog ko ga trpi, pozovite:

• Policija 192
• Prijava nasilja u porodici 0800 100 600
• Ženski centar SOS telefon protiv nasilja nad ženama i decom 011 2645328
• SOS telefon za žene i decu žrtve nasilja (14-18h) 3626-006
• SOS Dečja linija „Broj za problem tvoj” besplatni i poverljivi pozivi 0800123456
• Savetovalište za brak i porodicu 011 2650258, 011 2752224 i 011 2695416
• SOS Centar za mlade 011 3192782
• Autonomni ženski centar – SOS telefon za podršku ženama žrtvama nasilja 0800 100 007
• Sigurna kuća 0800 011 011, 011 2769 466, 062 304 560
• Jedinstveni SOS telefon za Vojvodinu 0800 10 10 10