Poslanica Zeleno-levog fronta (ZLF) Jelena Jerinić izjavila je danas da je društvo u Srbiji spremno za usvajanje zakona o građanskom partnerstvu kojim bi bila pravno uređena zajednica dva lista istog pola i dodala da je taj pravni akt “pitanje osnovnih ljudskih prava”.
Ona je na konferenciji u holu Doma narodne Skupštine pozvala sve poslanike da podrže stavljane tog zakona na dnevni red i njegovo usvajanje.
Kritikovala je državne funkcionere i institucije što nisu pružili podršku LGBT+ zajednici tokom Nedelje ponosa.
“Očekivali smo da bi Ana Brnabić kao predsednica parlamenta mogla bar da se oglasi o položaju LGBTI+ ljudi u Srbiji. Takođe, koliko mi znamo, organizatori prajda su uputili molbu svim državnim institucijama u Beogradu da istaknu zastavu Prajda u službenim prostorijama. Većina nije čak ni odgovorila”, kazala je Jerinić.
Ocenila je da se o pravima LGBTI+ zajednice ne govori dovoljno i da aktuelna vlast drži fokus na drugim pitanjima.
“Za nas je ovaj zakon pitanje osnovnih ljudskih prava. Nije samo pitanje pridruživanja EU. Ta prava su garantovana našim Ustavom. Nema mesta kalkulisanju, svaki dan je dobar dan da se usvoji zakon o građanskom partnerstvu”, navela je Jerinić.
Ovogodišnja “Nedelja ponosa” traje do 9. septembra, a slogan manifestacije glasi “Ponos su ljudi”.
Prajd šetnja, zakazana za subotu, 7. septembar u 16.00, počinje i završava se u parku Manjež u Beogradu.
Pročitaj i ovo:
Jelena Jerinić: U ovoj fazi izbornog procesa bilo tri puta više prigovora na odluke RIK-a u odnosu na prethodne izbore
"To je u skladu sa opštom mobilizacijom ljudi na različitim predizbornim aktivnostima", rekla je Jerinić.
Đurović Rajak: Zahtevamo podatke o vanrednim isplatama socijalnih davanja u Somboru
Odbornica Zeleno-levog fronta u Skupštini grada Sombora Jovana Đurović Rajak uputila je Centru za socijalni rad Sombor zahtev za pristup informacijama od javnog značaja. Zahtev se odnosi na jednokratnu i vanrednu novčanu pomoć koju Centar odobrava i isplaćuje od oktobra 2023. do danas.
Ognjen Rašuo: Komisija bi mogla da zaključi da je najmanje dva odsto birača neregularno upisano u birački spisak
„To su ljudi koji ih nema, na primer, u evidenciji prebivališta, nema ih u evidencijama u Matičnoj knjizi rođenih, nema ih u Matičnoj knjizi državljana”, objašnjava on.
