Због преваре без крова над главом, решење у промени закона

2018-03-20T22:39:23+00:0020. 03. 2018.|

Породица Маурер из Београда последња је у низу која је принудно исељена из свог стана. Силвана Маурер није завела стан на своје име у катастру, а подстанар је, како кажу, фалсификовао документе претходног власника, подигао кредит у банци и дао стан под хипотеку. Закон треба мењати, поручују активисти организације Кров над главом.

Иван Златић каже да закон о извршењу и обезбеђењу ствара простор за преваре и дозвољава да преварени остану без крова над главом и да је то је један од разлога што је закон неправедан.

“Било је очигледно да се ради о превари, на захтев банке привремена мера је укинута, а извршење нико не може да заустави”, каже он.

Активиста Марко Аксентијевић каже да приговори не одлажу процес извршења, као и да се процес којим се доказује да су исељени жртва преваре се наставља, иако су они сада на улици. Како каже, особа која је дала стан под хипотеку је већ позната по таквим делима.

“Суд ће једног дана утврдити да су они жртва преваре, њима ће банка морати да надокнади штету, колико ће времена проћи до тада и шта ће они преживети тешко ћемо икада сазнати. То најбоље осликава како држава их третира, уместо да гони преваранта, он већ има три хипотеке, вешт је у преварама, уместо да се нађе такав човек држава своје ресурсе троши на извршење”, каже Аксентијевић

Он додаје да држава није склона да размишља систематски и сматра да су ономе ко има моћ загарнтовано да ће процеси ићи брзо, док, каже, ономе ко је нема правда није загарантована.

“Добар пример су радници Трудбеника који не могу да наплате своје зараде, а долазе службеници да их иселе из барака. Уместо да се држава бави добробити друштва, систем стаје на страну једног сектора који ће да спроводи извршења и акумулира станове који су у власништву грађана”, рекао је Аксентијевић.

Законодавац је све то морао да има у виду, сматра Златић и додаје да се ово не дешава први пут, већ да је тај проблем уграђен у закон.

“Заштићен је јачи у свакој ситуацији, било да се налази на страви поверилаца или дужника. Како се понашају исти ти извршитељи кад треба од неког јаког дужника да наплате дуговања слабог повериоца”.

Они саветују грађанима да ураде све како би се заштитили, да треба уписати имовину у катастар, али да све то понекад није довољно.

“Срели смо се са пуно случајева да су људи остајали без стана, сазнају да је стан у власништву неке четврте особе, тако што им се извршитељ појави на вратима. Дешавало се да се наплаћују рачуни који су већ наплаћени, систем је постављен јако лоше, не можете да будете потпуно сигурни да ће то што имате ће остати ваше”, каже Марко Аксентијевић.

Он сматра да одговор треба тражити у институцијама које доносе законе.

“Људи који доносе законе не знају шта значи становати у Србији. Србија је најгоре рангирана по томе колико домаћинства морају да издвоје за трошкове становања, у те људе не потпадају они који доносе законе”, каже он.

“Довољно је закон ускладити с Уставом, променити да жалба одлаже извршење, да једина некретнина не може да буде предмет извршења, крајњи продукт је да неко постаје бескућник, то једно друштво не може себи да допусти”.

Не постоји податак колико породица је у истој ситуацији као породица Маурер, а Иван Златић каже да је промена прописа једини начин да се ти проблеми системски уклоне.

“Постоје случајеви у којима су наше активности помогле људима да купе време и да се одложи извршење док они заврше поступак у коме докажу да су у праву, има лсучајева који су отворени, помажемо људима”, рекао је Златић.

Породице које су исељене углавном су код родбине или пријатеља и живе у доста тешким условима и важно је да јавност буде упучена у случајеве који су последица превара. Аксентијевић сматра да људи нису довољно солидарни, да имају разумевања али и да недовољно долазе на догађаје, јер имају утисак да се њима то неће десити.

Извор: Н1