Na navedenu korelaciju ukazuje analiza podataka dobijenih od Regionalnih agencija za zaštitu životne sredine (ARPA) u kombinaciji sa brojem zaraženih ljudi: čestice PM10 se ponašaju kao prenosilac virusa.
Korelacije izlaze na videlo: zagađenje, posebno zagađenje atmosfere, možda je pripremilo tlo za korona virus i njegovo širenje. Podaci ukazuju na odnos između prekoračenja zakonskih ograničenja za PM10 i broja slučajeva zaraženih COVID-19 virusom.
Ovo je pokazalo istraživanje koje je radilo desetak italijanskih istraživača i lekara iz Italijanskog društva za medicinu životne sredine (SIMA). Leonardo Seti sa Univerziteta u Bolonji i Đanluiđi de Đenaro sa Univerziteta u Bariju proveli su poslednjih dvadeset dana izučavajući podatke zabeležene u periodu između 10. i 29. februara, a onda su ih ukrstili: sa jedne strane one koji dolaze iz jedinica za beleženje podataka regionalnih agencije za zaštitu životne sredine (ARPA), a sa druge strane, podatke o zarazi COVID-19 virusom koje je prijavila Civilna zaštita, ažurirane do 3. marta (neophodan vremenski okvir uzimajući u obzir intermedijarno kašnjenje od 14 dana, jednako vremenu inkubacije virusa). Zaključak je da postoji odnos između prekoračenja zakonskih granica koncentracija PM10 i PM2,5 čestica.
Padanska nizija takođe je crveno označena u istraživanju: ovde su primećene ekspanzijske krive infekcije koje su pokazale neuobičajena ubrzanja, koja su očigledno podudarna, u razmaku od dve nedelje, sa najvišim koncentracijama čestica u atmosferi.
Prema istraživanju, čestice PM10 su podstakle, odnosno dale impuls virulentnom širenju epidemije. Leonardo Seti to ističe: ,,Visoke koncentracije prašine zabeležene u Padanskoj niziji u februaru doprinele su ubrzanju širenja COVID–19. Efekat je očitiji u onim provincijama u kojima su se pojavila prva žarišta epidemije.“
To bi dakle mogao biti jedan od razloga zašto se u Padanskoj niziji, u poređenju s drugim oblastima Italije, beleže veće koncentracije virusa. S tim u vezi, slučaj Rima takođe je indikativan. Tu se prisustvo zaraze počelo ispoljavati u istim danima kao i u padanskim područjima, a da nije pokrenulo tako virulentnu pojavu. Breša je jedan od gradova koji su najviše pogođeni zagađenjem i izbijanjem korona virusa.
Ideja da zagađenje PM10 česticama potpomaže razvoj infekcije nije nova, uključujući i upale pluća i male boginje. Postoji literatura koja to dokazuje i predlaže važne mere za smanjenje zagađenja.
Pretpostavka sa korona virusom je ista: čestice deluju kao prenosnici virusa. Čak i u etru. Možda koliko i stisak ruke: ,,Što je više finih čestica,“ kaže Đanluiđi de Đenaro sa Univerziteta u Bariju, „to je veći broj brzih puteva za širenje zaraze. Emisije čestica moraju biti svedene na minimum.“
Poznato je da čestice u atmosferi deluju kao transportni vektor za mnoge hemijske i biološke kontaminante, uključujući i viruse, koji “napadaju” (procesom zgrušavanja) čak satima, danima ili nedeljama. Takođe, prilično su duge udaljenosti koje virus može da pređe kada se na ovaj način transportuje.
Istraživanje ističe još jedan faktor: „Trenutna razdaljina koja se smatra sigurnom,” napominje Alesandro Miani, predsednik Italijanskog društva za medicinu životne sredine (SIMA) misleći na prostor od jednog metra, „možda nije dovoljna“. Baš kao što ni do sada usvojene mere za smanjenje zagađenje vazduha nisu dovoljne.
Autorka: M. Kristina Čereza https://www.ilsole24ore.com/art/l-inquinamento-particolato-ha-agevolato-diffusione-coronavirus-ADCbb0D
Prevela sa italijanskog: Ivona Bradašević