На наведену корелацију указује анализа података добијених од Регионалних агенција за заштиту животне средине (ARPA) у комбинацији са бројем заражених људи: честице PM10 се понашају као преносилац вируса.  

 

Корелације излазе на видело: загађење, посебно загађење атмосфере, можда је припремило тло за корона вирус и његово ширење. Подаци указују на однос између прекорачења законских ограничења за PM10 и броја случајева заражених CОVID-19 вирусом. 

Ово је показало истраживање које је радило десетак италијанских истраживача и лекара из Италијанског друштва за медицину животне средине (SIMA). Леонардо Сети са Универзитета у Болоњи и Ђанлуиђи де Ђенаро са Универзитета у Барију провели су последњих двадесет дана изучавајући податке забележене у периоду између 10. и 29. фебруара, а онда су их укрстили: са једне стране оне који долазе из јединица за бележење података регионалних агенције за заштиту животне средине (ARPA), a са друге стране, податке о зарази  COVID-19 вирусом које је пријавила Цивилна заштита, ажуриране до 3. марта (неопходан временски оквир узимајући у обзир интермедијарно кашњење од 14 дана, једнако времену инкубације вируса). Закључак је да постоји однос између прекорачења законских граница концентрација PM10 и PM2,5 честица. 

Паданска низија такође је црвено означена у истраживању: овде су примећене експанзијске криве инфекције које су показале неуобичајена убрзања, која су очигледно подударна, у размаку од две недеље, са највишим концентрацијама честица у атмосфери. 

Према истраживању, честице PM10 су подстакле, односно дале импулс вирулентном ширењу епидемије. Леонардо Сети то истиче: ,,Високе концентрације прашине забележене у Паданској низији у фебруару допринеле су убрзању ширења COVID–19. Ефекат је очитији у оним провинцијама у којима су се појавила прва жаришта епидемије.“ 

То би  дакле могао бити један од разлога зашто се у Паданској низији, у поређењу с другим областима Италије, бележе веће концентрације вируса. С тим у вези, случај Рима такође је индикативан. Ту се присуство заразе почело испољавати у истим данима као и у паданским подручјима, а да није покренуло тако вирулентну појаву. Бреша је један од градова који су највише погођени загађењем и избијањем корона вируса. 

Идеја да загађење PM10 честицама потпомаже развој инфекције није нова, укључујући и упале плућа и мале богиње. Постоји литература која то доказује и предлаже важне мере за смањење загађења. 

Претпоставка са корона вирусом је иста: честице делују као преносници вируса. Чак и у етру. Можда колико и стисак руке: ,,Што је више финих честица,“ каже Ђанлуиђи де Ђенаро са Универзитета у Барију, „то је већи број брзих путева за ширење заразе. Емисије честица морају бити сведене на минимум.“ 

Познато је да честице у атмосфери делују као транспортни вектор за многе хемијске и биолошке контаминанте, укључујући и вирусе, који “нападају” (процесом згрушавања) чак сатима, данима или недељама. Такође, прилично су дуге удаљености које вирус може да пређе када се на овај начин транспортује.  

Истраживање истиче још један фактор: „Тренутна раздаљина која се сматра сигурном,” напомиње Алесандро Миани, председник Италијанског друштва за медицину животне средине (SIMA) мислећи на простор од једног метра,  „можда није довољна“. Баш као што ни до сада усвојене мере за смањење загађење ваздуха нису довољне.  

 

Ауторка: М. Kристина Череза https://www.ilsole24ore.com/art/l-inquinamento-particolato-ha-agevolato-diffusione-coronavirus-ADCbb0D

Превела са италијанског: Ивона Брадашевић