Zašto za SPC iskopavanje litijuma nije važnije od borbe protiv rodno senzitivnog jezika?

Biljana Đorđević, narodna poslanica ZLF-a i docentkinja na Fakultetu političkih nauka, kaže da se seća da je i pre nekoliko godina, nakon što su se meštani doline Jadra obratili patrijarhu u vezi sa pitanjem zašto im je u lokalnoj crkvi zabranjeno okupljanje kao i šta je zvanični stav SPC u vezi sa otvaranjem rudnika Rio Tinta, patrijarh odgovorio da se crkva ne bavi ni socijalnim, ni ekonomskim, ni bilo kakvim drugim predmetima, temama i problemima već se bavi smislom postojanja.

„S druge strane, oni koji vode crkvu se itekako bave napadima na ženska prava i negiranjem postojanja žena u srpskom jeziku, iako se, kako ubedljivo pokazuje naša lingvistkinja Marija Mandić, imenice ženskog roda koje se odnose na zvanja, zanimanja, titule beleže u praslovenskom još od 11. veka u kome se pojavljuje reč kaluđerica, te jedan iz 13. veka sa imenicom monahinja. Same kaluđerice, prema ovom autoru, pojavile su se početkom 4. veka zajedno sa kaluđerima, pa je moguće da ima i starijih sačuvanih izvora, a ima ih i u epskoj poeziji“, objašnjava Đorđević.

Navodi da kao što je od građana i građanki Srbije država oteta, tako joj se čini da je od vernika i vernica Crkva otuđena jer je ne pogađaju ogromne ekonomske i socijalne nejednakosti u Srbiji i siromaštvo.

„Ali itekako štiti svoju imovinu, dok se bavi smislom postojanja na način da se unize žene i falsifikuje naša istorija i tradicija, a to je itekako uvredljivo za vernice. Crkva na ovaj brutalni način od sebe otuđuje i vernike i vernice“, ukazuje Đorđević.