Inicijativa Ne davimo Beograd je uputila Ministarstvu rudarstva i energetike komentare u vezi sa Polaznim osnovama za izradu Zakona o obnovljivim izvorima energije. Nakon dve nedelje Ministarstvo je odgovorilo na naše predloge i sugestije u vezi sa ovim Zakonom. Generalno, odgovor Ministarstva je većim delom pozitivan i većina naših sugestija će se, prema dopisu koji smo dobili, biti deo predloga Zakona o obnovljivim izvorima energije.

Podsetimo, naši predlozi su se odnosili na sledeće oblasti:

  • U delu nacrta Zakona koji se bavi podsticajima za neke oblike proizvodnje obnovljivih izvora energije, posebno za prozumere i energetske zadruge, smatramo da je potrebno podsticati samo tehnologije koje su ekološki prihvatljive, poput solarnih panela i vetroelektrana, ali ne i hidroelektrane i otpad. Takođe, u ovom delu, preporuka inicijative Ne davimo Beograd jeste da se sključivo biorazgradivi otpad računa kao mogući obnovljivi izvor energije, a ne i celokupan otpad koji se generiše.
  • Smatramo i da novi podsticaji za male hidroelektrane ne mogu da budu odobreni uopšte. Uprkos tome što je 2019. godine preko stotinu mHE bilo u funkciji u Srbiji, prema podacima AERS-a, one su proizvodile svega 0,7% električne energije. S obzirom na to da postoji problem sa ostalim visokim troškovima izgradnje mini-hidroelektrana i da su podsticaji odobreni za brojne ekološki problematične mHE, treba da se revidiraju svi postojeći ugovori za otkup električne energije i da se ponište ugovori za postrojenja koja nisu planirana ili izgrađena u skladu sa Zakonom o zaštiti životne sredine.
  • Od velikih propusta Zakona u ovom nacrtu jeste i nepostojanje uže definicije uloge ekološke inspekcije i akcionih mera koje će biti preduzete da bi se sprečili ili zaustavili podsticaji i izgradnja postrojenja koja krše ekološko zakonodavstvo. Takođe, jedinicama lokalne samouprave date su ingerencije koje prevazilaze kompetencije tih organa za sprovođenje ekološkog zakonodavstva – jer lokalne samouprave ne mogu davati odobrenja za postrojenja koja mogu izazvati širu ekološku katastrofu.

Ministarstvo je, povodom navedenih primedaba i sugestija, istaklo da je usvojena većina onih koje se odnose na to da predmet budućih podsticajnih mera ne budu „zrele” tehnologije, poput hidroelektrana i otpada, već tehologije koje su još u razvoju i za koje postoji očekivano smanjivanje troškova, kao što su solarna energija i vetroelektrane. Ipak, u Nacrtu zakona će ostati mogućnost podsticanja gradnje hidroelektrana zbog koristi elektroenergetskog sistema koju ovi projekti donose, objašnjava Ministarstvo. Deo koji se odnosi na aukcije će u predlogu Nacrta zakona sadržati deo koji postavlja kao uslove kvalifikacije ispunjavanje uslova u pogledu zaštite životne sredine. Takođe, prihvaćen je predlog da se uredi kategorija prozumera koji će biti zakonski određen kao „kupac proizvođač”, a umesto izraza „energetska zajednica”, usvojen je predlog da se koristi izraz „zajednica obnovljivih izvora energije”.

Naša sugestija, koja se odnosi na poboljšanje dela u vezi sa javnim raspravama i na uključivanje šire javnosti u ove procese, kao i na produžavanje rokova koji se odnose na ovako bitna zakonska uređenja, ostala je neshvaćena. Pored toga, Ministarstvo je odbacilo mogućnost revidiranja i odbacivanja štetnih ugovora, koji su do sada sklopljeni, kao što je izgradnja spalionice za tretman otpada u Vinči, iako oni nisu u skladu sa predlozima u ovom Nacrtu zakona.

Pročitaj i ovo:

Stojmenović za HBS: Zelene politike i solidarnost za pravednije društvo

Pre šest godina grupa građana i građanki nezadovoljnih načinom razvijanja glavnog grada udružila se i osnovala Inicijativu Ne davimo Beograd. Inicijativa je nastala kao lokalni društveni pokret koji je i institucionalno i vaninstitucionalno, učestvovanjem u javnim raspravama ali i građanskim protestima, ukazivao na štetnost projekata izgradnje Beograda na vodi da bi se tokom godina razvila u relevatnog političkog aktera koji se zalaže za razvijanje grada koji je u skladu sa potrebama njegovih stanovnika.

Dobrica Veselinović, panker koji voli da popravlja Beograd

U novom izdanju podcast-a „Život na srpskom”, Dobrica Veselinović daje odgovore na neka važna i neka manje važna pitanja: 1) kakav bi čovek trebalo da vodi prestonicu Srbije i čiji je "naš grad"; 2) odgovara na prozivke Gorana Vesića, ali i onih koji kažu da je previše fin za politiku; 3) otkriva kako živi i u čemu uživa kad ne popravlja Beograd; 4) o spomeniku Stefanu Nemanji, ali i o panku; 5) o javnom nadmetanju za kuću na Vračaru; 6) o pivu ispred dragstora, o gradskom prevozu; 7) o bajkama i "komadiću koji nedostaje" i još mnogo toga...