Koalicija Srbija protiv nasilja predstavila je listu zahteva za poboljšanje izbornih uslova. Prethodni izbori pokazali su da je ceo proces izbora duboko izmanipulisan od strane SNS-a. Svaki delić procesa odvija se pod senkom njihove nezajžljive volje za vlašću. Od toga ko može da se kandiduje (falsifikovani potpisi i lažne liste), preko toga ko može da glasa (dovoženje glasača i manipulacije biračkim spiskom), do zloupotrebe medija, pritisaka na birače i krađe na izborni dan. To znači da su nam potrebna temeljna kako bismo zaista došli do fer izbora.

Zato smo u koaliciji Srbija protiv nasilja pripremili detaljan dokument koji se naslanja na stavove ProGlas-a, nalaze CRTE i sve što su organizacije civilnog društva iznele kao zamerke i preporuke za unapređenje izbornog procesa.

Ceo tekst dokumenta:

Polazeći od rezolucije Evropskog parlamenta, konačnog izveštaja Misije OSCE/ODIHR za posmatranje vanrednih parlamentarnih izbora 17. decembra 2023. godine , izveštaja CRTA i nalaza opozicionih stranaka u kojima se konstatuje da izbori u Srbiji održani 17.12. 2023. nisu bili pošteni i slobodni i da su manipulacije i zloupotrebe izbornog procesa bile sistemskog karaktera;

Zato što je vladajuća stranka primenila nelegitimni i nezakonitii izborni inženjering i prevare, uključujući prekrajanje biračkog spiska i falsifikovanje potpisa u cilju kandidovanja lažnih izbornih lista, što je uticalo na konačne rezultate izbora;

Zato što su u cilju sprovođenja izbornog inženjeringa izazvani prevremeni pokrajinski i lokalni izbori na više od trećine teritorije države iako im je redovno rok bio za 6 meseci, zajedno sa lokalnim izborima na ostatku teritorije;

Zato što je vladajuća stranka koristila javne resurse za vođenje kampanje, promociju partije i kupovinu glasova;

Zato što su u protivzakonitim radnjama i izbornom inženjeringu učestvovale brojne državne institucije, a najviše MUP, MDULS, kao i izborne komisije (prvenstveno, RIK i GIK grada Beograda);

Zato što uprkos podnetim pravnim sredstvima, nadležni organi, prvenstveno nadležna javna tužilaštva, viši sudovi i Upravni sud, nisu reagovali na izborne nepravilnosti i krivična dela u vezi sa izborima;

Zato što je predsednik Republike zloupotrebljavao poziciju, zastupao sve liste vladajuće stranke i svojim nastupima doveo u zabludu više od četvrtine birača da je reč o glasanju o njegovom mandatu;

Zato što javni medijski servis nije informisao javnost i zato što je neprimereno favorizovao vladajuću partiju;

Imajući u vidu da je podnet veliki broj krivičnih prijava protiv onih koji su učestvovali u izbornim manipulacijama i da su izborne liste, kandidati i birači podneli zahteve Ustavnom sudu za poništavanje svih faza izbornog procesa, na svim nivoima;

Uzimajući u obzir sistemski karakter zloupotreba i  izgubljeno poverenje u izborni proces i institucije usled stalnih manipulacija, ucena birača i (redovnog) raspisivanja vanrednih izbora u korist stranke na vlasti, zloupotrebom demokratskih procedura i ustavnih ovlašćenja;

Polazeći od toga da suštinske promene izbornih uslova zahtevaju reformu čitavog sistema organizacije vlasti i reformisanje svih državnih institucija, posebno onih koje imaju ovlašćenja vezana za izborni proces koje ne obavljaju povereni posao;

Smatramo da je potrebno hitno sprovesti niz kratkoročnih mera koje bi uspostavilo poverenje u integritet izbornog procesa, vladavinu prava i demokratske procedure u Srbiji, koje  bi nadomestile propuste postojećih institucija ili ih naterale da obavljaju svoj posao.

Priprema narednih izbora

Narodna skupština će hitno formirati posebno telo, Komisija za kontrolu izbora, koje će se baviti kontrolom izbornog procesa u svim fazama i imati posebna ovlašćenja. Telo bi imalo devet članova – po tri člana koje bi imenovali  vlast, opozicija i organizacije koje su učestvovale na okruglom stolu vlasti i opozicije o izborima održanom 2019. godine (CRTA, CESID, Transparentnost).

Ovo telo bi imalo bi sledeća ovlašćenja:

  • Kontinuirani nadzor nad biračkom spiskom i povezanim evidencijama;
  • Traženje informacija i obaveštenja od svih organa koji učestvuju u sprovođenju ili izbora ili obavljaju poslove u vezi sa izborima (izborne komisije, Agencija za sprečavanje korupcije, REM, nadležna ministarstva, jedinice lokalne samouprave), ali i drugih organa za koje se posumnja da učestvuju u nezakonitim radnjama u vezi sa izborima (javna preduzeća i ustanove), uz njihovu obavezu da informacije dostave bez odlaganja;
  • Traženje i prikupljanje informacija o pritiscima na birače i zloupotrebi javnih resursa (funkcionerska kampanja i kupovina glasova);
  • Pokretanje postupaka za zaštitu prava zaposlenih koji trpe pritiske u vezi sa izborima;
  • Nadzorna ovlašćenja u odnosu na izborne komisije, organe državne uprave i jedinice lokalne samouprave, u pogledu poslova i radnji u vezi sa sprovođenjem izbora, uz ovlašćenje za izdavanje obavezujućih uputstva za postupanje;
  • Iniciranje postupaka pred nadležnim državnim organima (uključujući tužilaštva), uz obavezu hitnog postupanja po podnetim prijavama.

Svi preostali lokalni izbori (u opštinama i gradovima u kojima nisu održani u decembru 2023. godine) moraju biti održani istovremeno.

Nakon donošenja novog izbornog zakona ovaj posao bi preuzela prelazna vlada (ministarsko veće) koja bi organizovala sve naredne izbore. Najmanje dva ministra (unutrašnjih poslova i državne uprave) će u ministarsko veće imenovati opozicija, na period od raspisivanja izbora do obrazovanja Vlade.

Birački spisak

Pre raspisivanja prvih narednih izbora, omogućiti timu domaćih i međunarodnih stručnjaka koji bi imenovala opozicija kontrolu biračkog spiska, uključujući ovlašćenje da izvrše uvid u elektronsku bazu biračkog spiska i provere ko je i kada pristupao bazi i menjao podatke u biračkom spisku u periodu nakon izbora 2022. godine.

Obezbediti ovom timu nadzor na biračkim spiskom i tokom sprovođenja predstojećih izbora.

Omogućiti članovima izbornih komisija uvid u delove elektronske baze biračkog spiska za teritoriju u nadležnosti te komisije, uključujući i sve izmene.

Redovno objavljivati podatke iz biračkog spiska, i to najmanje podatke o broju birača po domaćinstvima, po adresama i po datumu upisa u birački spisak, odnosno brisanih iz biračkog spiska, kao i podatke iz evidencije prebivališta o izvršenim prijavama i odjavama prebivališta i pasivizaciji adresa za punoletne građane.

Objaviti podatke o svim licima koja su bila ovlašćena za pristup elektronskoj bazi biračkog spiska, od izbora 2018. godine, sa osnovom tog ovlašćenja i kontinuirano ažuriranje tih podataka i tokom sprovođenja narednih izbora.

Započeti kompletnu i nezavisnu reviziju biračkog spiska, uključujući i terensku kontrolu, od strane nezavisne komisije, prema metologiji koju je razvila CRTA.

Ograničiti pravo glasanja na lokalnim izborima tako da na njima mogu glasati samo oni koji imaju prijavljeno prebivalište u opštini/gradu najmanje šest meseci.

Pluralizam i ravnopravna zastupljenost u medijima

Nedostatak  političkog pluralizma u programima pružalaca medijskih usluga (na javnom servisu i medijima sa nacionalnom frekvencijom), tokom kampanje i u periodima izvan kampanje, urediti kroz obavezujuće uputstvo za unapređenje samoregulacije, uvođenje novih programa, zabranu govora mržnje, širenja lažnih vesti i pojačani spoljni nadzor. Obavezujuće uputstvo će pre narednih izbora usvojiti Narodna skupština na predlog nezavisne komisije koju će predložiti novinarska i medijska udruženja (UNS, NUNS, Asocijacija štampanih medija, NDNV, ANEM, AOM) i katedri za novinarstvo (dalje i: nezavisna medijska komisija). Nadzor nad sprovođenjem uputstva obavljaće ista komisija.

Obavezujuće upustvo mora da uzme u obzir obaveze javnog servisa i medija sa nacionalnim frekvencijama, da u informativnom programu i posebnim emisijama objektivno informišu o radu svih relevantnih političkih grupacija,  pri čemu će se u izveštavanju u informativnom programu poštovati proporcionalna zastupljenost i stavovi svih parlamentarnih grupa.

Zahtevamo razrešenje svih članova Saveta REM-a i izbor novih pre narednih izbora, po ubrzanoj proceduri definisanoj posebnim zakonom.

Zahtevamo transparentan izbor novog Upravnog odbora i generalnog direktora RTS-a i sprovođenje konkursa za izbor novog uredništva RTS-a.

Do izbora novih članova Saveta REM-a, nezavisna medijska komisija će ispitati poštovanje uslova i obaveza  predviđenih dozvolama za pružaoce medijskih usluga kojima REM izdaje dozvole za emitovanje. U slučaju postojanja povreda koje utvrdi nezavisna medijska komisija, preduzeti zakonom propisane mere koje uključuju i oduzimanje dozvole.

Utvrđivanje odgovornosti

Na osnovu krivičnih prijava koje su podnele opozicione stranke, organizacije civilnog društva i građani/ke, odmah pokrenuti i u najkraćem roku sprovesti istragu o odgovornosti za nezakonite radnje koje su izvršene u toku izbornog procesa, sve do proglašenja konačnih rezultata izbora održanih 17. decembra 2023. godine, i o tome obavestiti javnost.

To se prvenstveno odnosi na postojanje odgovornosti za:

  • Pritiske na birače, uključujući i organizovanu kupovinu glasova;
  • Falsifikovanje potpisa i službenih isprava u postupku kandidovanja izbornih lista;
  • Sastavljanje netačnih biračkih spiskova;
  • Povrede prava glasanja i zloupotrebu prava glasanja;
  • Pokušaje prikrivanja izborne krađe;

i podrazumeva ispitivanje odgovornosti kako javnih funkcionera i rukovodilaca, tako i ovlašćenih službenika u MUP-u i MDULS i drugim organima i organizacijama, uključujući i izborne komisije i organe zadužene za praćenje sprovođenja izbora.

Hitno sprovođenje javne rasprave pred Ustavnim sudom, na kojoj će biti razmotreni svi predloženi dokazi podneti uz zahteve za poništavanje izbora na svim nivoima, u cilju blagovremenog odlučivanja o podnetim zahtevima.

Ispitivanje postupanja (i nepostupanja) nadležnih javnih tužilaca i sudija u višim sudovima i Upravnom sudu koji su postupali u izbornim predmetima, od strane Visokog saveta sudstva i Visokog saveta tužilaštva.

Prikupljanje potpisa i izborne liste

Predvideti obavezu da javni beležnici i sudski overitelji obezbede ravnopravan pristup svim akterima koji se budu kandidovali na izborima, što će nadzirati izborne komisije i Odbor/komitet/veće za kontrolu izbora.

Omogućiti da se potpisi za kandidaturu mogu prikupljati i elektronski, preko posebnog portala, korišćenjem naloga e-uprave ili nekog drugog pouzdanog načina elektronske identifikacije.

Omogućiti da svaki birač može, putem posebnog portala, da proveri da li je i kojoj listi dao podršku.

Predvideti da se redosled izbornih lista na glasačkom listiću određuje žrebom po ugledu na rešenje koje je propisano Zakonom o izboru predsednika Republike, kako redosled na izbornoj listi ne bi zavisio od dostupnosti javnih beležnika i sudskih overitelja.

Ukinuti mogućnost da nosioci liste mogu da budu lica koja nisu kandidati na listi.

Način sprovođenja

Zahtevamo da Narodna skupština donese poseban zakon sa privremenim važenjem koji bi obuhvatio sve mere predviđene ovim dokumentom, kao preduslov za slobodne i poštene izbore.

Zahtevamo da Narodna skupština usvoji izveštaj o nalazima OSCE/ODIHR-a koji uključuje preporuke koje se navode konačnom izveštaju OSCE/ODIHR-a. Preporuke bi trebalo da budu obuhvaćene posebnim zakonom, pre raspisivanja sledećih izbora.

Zahtevamo da Vlada obezbedi sprovođenje svih zahteva iznetih u ovom dokumentu i preporuka konačnog izveštaja OSCE/ODIHR, u skladu sa posebnim zakonom.

Zahtevamo da Vlada i svi organi javne vlasti prihvate i omoguće nesmetan rad istražne i ekspertske misije Evropske komisije i ad hoc misije Evropskog parlamenta čiji je cilj istraga izbornih nepravilnosti na izborima 17.12.2023. i davanje preporuka kako da se izađe iz postojeće izborne i političke krize.

Pročitaj i ovo:

Jerinić: Neophodno da se zakoni menjaju

Miroslav Aleksić i Jelena Jerinić iz koalicije Srbija protiv nasilja potvrdili su da će danas do 12h dostaviti predsednici Skupštine Ani Brnabić svoje predloge kako dalje raditi na preporukama ODIHR.