Klima na planeti se ubrzano menja pod uticajem čovekovih aktivnosti. Neki delovi sveta poput Balkanskog poluostrva posebno su izloženi promenama klime, a kada se uz to uzme u obzir da se Beograd već decenijama pogrešno razvija bez uzimanja u obzir trenutnih i budućih promena klime, situacija je još kritičnija. Zato je potrebno razvijati grad koji će imati niske emisije gasova sa efektom staklene bašte, dok će istovremeno biti otporan na  promene klime. Da bi se u budućnosti obezbedilo nesmetano funkcionisanje grada, neophono je uzeti u obzir projekcije promene klime i ovaj element ugraditi u sva planska i strateška dokumenta koja se budu donosila.

Srbija i Beograd se sve češće susreću sa efektima klimatskih promena, od sve dužih i sušnijih perioda tokom leta, manje snežnih dana tokom zime do velikih količina padavina, koje u međuperiodu izazivaju poplave. Ove promene klime utiču kako na ljude tako i na biljni i životinjski svet u gradu. Promene klime, a pre svega ekstremeni topli talasi, ali i ekstremni hladni talasi, kao i poplave, negativno utiču na javno zdravlje i na javnu infrastrukturu, a posebno su pogođene marginalizovane i ranjive grupe koje imaju niži nivo adaptacije. Usled promene klime dolazi i do promene u urbanim ekosistemima, pojedine biljne vrste sve teže uspevaju, dok se kod određenih vrsta promenio period cvetanja i oprašivanja, što dovodi do promena u celokupnom urbanom ekosistemu, ali i do povećanja alergijskih reakcija na polen.

Na osnovu podataka Republičkog hidrometerološkog zavoda Srbije, godina 2019. sa prosečnom temperaturom od 14.7ºС bila je najtoplija od početka rada meteorološke stanice (1888. godine) u Beogradu. Prosečna temperatura u Beogradu je za 60 godina porasla za oko 2ºС. Četrnaest od petnaest najtoplijih godina u Beogradu je registrovano nakon 2000. period (1888 – 2019. godina).

Da bi Beograd bio otporan grad na promene klime i time pogodan za život za sve njegove stanovnike, neophodno je da se za početak adaptacija na klimatske promene u Beogradu prepozna kao sistematski i dugoročni problem na kome treba raditi. Institucije moraju u skladu sa potpisanim međunarodnim sporazumima da krenu u implementaciju mera adaptacije i mitigacije na klimatske promene. Proces donošenja javnih politika u vidu zakona, strategija i akcionih planova, kao i planskih dokumenata kasni u odnosu na promene klime. Republika Srbija nije usvojila Strategiju niskougljeničnog razvoja sa akcionim planom koja bi trebalo da predstavlja osnovni dokument u borbi protiv klimatskih promena.

Pri planiranju dalje urbanizacije, kao i izgradnje i korišćenjenja prostora potrebno je uključiti i dugoročnu perspektivu promene klime. Osim toga potrebno je u svim ovim oblastima opredeliti i sredstva za adaptaciju na klimatske promene. Beograd će 2050. godine imati drugačije klimatske uslove nego danas, pa je pri planiranju potrebno uzeti u obzir ove aspekte. Pri planiranju razvoja zelene infrastrukture mora se sagledati i činjenica da će uzgoj pojedinih biljnih vrsta biti onemogućen i da će morati da se biraju biljne vrste otpornije na ekstremnije klimatske uslove. Da bi se sprečile poplave, neophodno je bolje planiranje razvoja grada, kao i ulaganja u vodozaštitnu infrastruktu, uz implementaciju takozvanih pametnih zelenih rešenja, koja mogu da ublaže brzinu slivanja vode, a uz to i da unaprede mikroklimu grada.

Za Beograd otporan na klimatske promene – konkretni predlozi:

U cilju adaptacije na klimatske promene potrebno je u što hitnijem roku sprovesti kratoročne, srednjoročne i dugoročne mere.

Kako bi se unapredilo znanje o klimatskim promenama, neophodno je osmisliti i realizovati aktivnosti kojima će različite grupe biti upoznate sa posledicama promene klime i aktuelnim procenama rizika od pojave poplava, toplotnih talasa, kao i sa potrebom za štednjom vode i ostalim merama.

Zarad boljeg planiranja razvoja grada otpornog na promene klime potrebno je izraditi Klimatski atlas za Beograd, u kome će biti prikazana distribucija temperature i kretanja hladnog vazduha, ali i druge klimatske karakteristike u skladu sa topografskim karakteristikama i namenom zemljišta. Ovakav atlas predstavlja preduslov za razvoj preporuka za urbanističko planiranje koje je usklađeno sa klimatskim uslovima. Uz to, potrebno je unapređenje meteorološkog i hidrološkog sistema za rano upozoravanje, kao i meteo-alarm kako bi građani na vreme bili obavešteni i pripremljeni za različite vrste nepogoda.

Zelene površine pogodno utiču na mikroklimu grada, ali i pomažu pri regulaciji vodnog režima i ublažavaju poplavne talase. Uz uvećanje zelenih površina, da bi se smanjili uticaji obilnih padavina koje će promenom klime postajati sve učestalije, neophodno je poštovanje propisa o zabrani gradnje na vodoizvorišnim i vodozaštitnim pojasevima. Danas se vodozaštitni pojasevi ugrožavaju izgradnjom nelegalnih splavova, dok se površina vodoizvorišnih pojaseva smanjuje zarad izgradnje komercijalno stambenih objekata, time se dodatno podstiče promena klime u gradu uz narušavanje kvaliteta voda. Umesto toga potrebno je unaprediti sistem distribucije vode, smanjiti gubitke i povećati rezervoarske kapacitete. Projektovanjem i izgradnjom kišnih kolektora, kao i izgradnjom otvorenih kanala, uz korišćenje poroznih materijala pri popločavanju urbanih delova, može se smanjiti rizik od poplave.

Beograd ima visok potencijal za ozelenjavanje krovova i vertikalnih zidova. Sistemom ozeljenjavanja treba da budu obuhvaćene pogodne postojeće zgrade, kao i svi novoizgrađeni objekti. Kako bi se umanjio uticaj toplotnih talasa, potrebno je unaprediti stanje, dodatno povećati i povezati zelenu infrastrukturu posebno u centralnim delovima grada. Pri projektovanju i izgradnji pejzažnog uređenja, treba uvećati upotrebu propusnih materijala i materijala koji odbijaju toplotu i povećavaju refleksiju radijacije sunca.

Dugoročno je potrebno unaprediti sistem odbrane od poplavam sa posebanim akcenatom na bujičnim vodotocima. Zaštita od poplava podrazumeva kombinaciju mera, počev od rekonstrukcije nasipa unutar zaštitnog sistema, rekonstrukcije keja, rekonstrukcije ili izgradnje rečnih obaloutvrda, pa sve do izgradnje malih rezervoara, retenzija i regulisanja rečnih korita na malim unutrašnjim vodotokovima.

Na kraju, kako bi čitav ovaj sistem bio funkcionalan, neophodno je uspostaviti mehanizam za koordinaciju aktivnosti: u okviru gradske administracije, između gradske administracije i javnih preduzeća, između gradske administracije i lokalnih grupa i između gradske administracije i državnih organa.

Beograd može postati grad sa niskim emisijama gasova sa efektom staklene bašte i otporan na klimatske promene, ali su za to potrebne strukturalne promene u načinu na koji grad funkcioniše i u načinu na koji se planira njegov budući razvoj. Samo klimatski otporan grad može biti i dobar grad za sve svoje stanovnike.

Pročitaj i ovo:

Robert Kozma, lični stav: Na dan prosvetnih radnika nema razloga za slavlje

Danas je Dan prosvetnih radnika u Srbiji, ali nastavnice i nastavnici nemaju razloga za slavlje. I tako će biti sve dok koruptivno-kriminalni režim odbija da ih uvaži, sasluša i ispuni zahteve prosvetnih sindikata, a ujedno i da prestane sa praksom zaluđivanja prosvetnih radnika i građana Srbije da u budžetu nema para za povećanje plata i poboljšanje uslova nastavničke profesije.