Ovaj 8. mart zatiče žene u nepovoljnijem položaju nego prošlih godina, jer je situacija globalne pandemije ogolila i uvećala nesrazmeran teret rada koji obavljaju žene i koji je ključan za opstanak društva. Kada se sve zaustavilo, žene nisu stale. Poslove zdravstva, trgovine, brige, higijene i obrazovanja preko 70% obavljaju žene i u tim poslovima su potcenjene, potplaćene i obespravljene.
Zdravstvene radnice su radile produžene radne smene u rizičnim uslovima i svakodnevno spašavale živote i zauzvrat su od vlasti dobile poziv na aplauz i jednokratnu pomoć.
U sektoru trgovine, u prehrambenim prodavnicama i apotekama radi skoro 70% žena koje u toku svog radnog dana dolazi u rizični kontakt sa desetinama i stotinama ljudi.
Rad ovih žena je zahtevao da se prilagode specifičnim uslovima i radnom vremenu koje je prevazilazilo norme, a da za to ne dobiju ni adekvatnu nadoknadu ni da se dovoljno odmore i oporave.
Obrazovne radnice su ostavljene da zajedno sa majkama prilagođavaju školovanje uslovima rada na internetu bez adekvatne opreme i obuke, često ulagajući sopstvene resurse i slobodno vreme.
Usled stalnog boravka u kući ženski kućni rad je dodatno opterećen brigom za najmlađe, najstarije, podučavanjem i dodatnim održavanjem higijene u uslovima pandemije. Redovno žene propuste čitavu jednu prosečnu platu kolika bi bila vrednost njihovog neplaćenog kućnog rada, a u uslovima pandemije računica je još veća. Ukupna godišnja vrednost neplaćenog rada u domaćinstvu u Srbiji procenjena je na 21,5% bruto nacionalnog dohotka, znatno iznad svetskog proseka.
Dok se predstavnici vlasti u svojim izjavama brinu za rast i opstanak populacije, trudnicama i porodiljama oduzimaju nadoknade, a prema istraživanjima Centra za mame za oko trećinu majki su smanjene plate.
Dok je njihov rad potcenjen, isrcpljujuć i nebezbedan, žene se suočavaju sa porastom porodičnog nasilja u uslovima kućne izolacije. Sve više na videlo izlaze slučajevi seksualnog nasilja na radnim mestima i u obrazovnim institucijama, zahvaljujući hrabrom istupanju Marije Lukić i Milene Radulović protiv surove zloupotrebe položaja moći i seksualnog nasilja koje su doživele.
Za to vreme vlast sprovodi kampanje podrške i aplauze, promoviše nalaze i istraživanja ali ne realizuje preporuke koje ih prate dok Zakon o rodnoj ravnopravnosti već dugo u fiokama čeka da ugleda svetlost dana, a sistemska podrška svakog dana nedostaje.
Za ovaj 8. mart ne želimo jeftine zahvalnice i nagrade uz koje se podvaljuju zakoni koji nas dodatno obespravljuju.
Hvala nije dovoljno.
Za Dan žena borimo se:
ZA svaki dan adekvatno plaćenog rada
Za svaki dan institucionalnog prepoznavanja kućnog rada i potrebe za preraspodelom posla
Za svaki dan u kome ostvarujemo pravo na odmor
Za svaki dan u kome živimo bez nasilja
ZA svaki radni dan bez ekploatisanja i seksualnog uznemiravanja
ZA svaki dan institucionalnog unapređenja javnih usluga brige o deci i starima
Pročitaj i ovo:
Saopštenje Zeleno-levog fronta povodom Dana Evrope: Srbija pripada Evropi – Evropa ne pripada tiranima
U trenutku kada studenti iz Srbije trče, hodaju i voze bicikle ka Briselu i Strazburu, pokazujući simbolično i stvarno, da Srbija pripada Evropi, Zeleno-levi front izražava punu podršku njihovoj misiji i poručuje: budućnost Srbije je u ujedinjenoj Evropi, a ne u Moskvi ili Pekingu.
Đorđe Pavićević o Vučićevim preračunima
Narodni poslanik Zeleno-levog fronta i profesor Fakulteta političkih nauka Đorđe Pavićević za „Vreme” kaže da ono što deluje jasno je da Vučić ne želi sada da raspiše izbore.
Zajednička izjava lidera Evropske zelene partije povodom Dana Evrope 2025: ZELENI POZIV ZA DEMOKRATSKU, UJEDINJENU I FEDERALNU EVROPU
Ovog Dana Evrope, sećamo se onih koji su se oduprli nacizmu i fašizmu 1945. godine. Sada je na nama red da se odupremo i nastavimo ovaj mirovni projekat.
