Нажалост, и ове године јаслице и вртићи остаће недоступни великом броју најмлађих суграђана. Међу њима ће, као и увек, бити деце запослених родитеља и старатеља, али и много деце незапослених и прекарних радница и радника. Потоњи због свог неодговарајућег радно-правног статуса често одустају од учешћа на конкурсу.
Из штампе се могло сазнати да је само четири дана по објављивању овогодишњег конкурса у 12 београдских општина број пристиглих пријава превазишао број слободних места, при чему је у једној од њих надмашен укупни број поднетих пријава на прошлогодишњем конкурсу. Ове ће године највероватније бити оборен лањски рекорд, као што је и пре годину дана оборен онај из 2016. године. Пријава је, дакле, из године у годину све више.
Промене из 2015. године – снижење цена и увођење такозваних верификованих приватних вртића у систем предшколских установа Града Београда, донеле су, упркос свим перипетијама и додатним трошковима, могућност похађања приватних вртића уз дотирање града у износу од 80 одсто економске цене. То је довело до повећаног уписа оне деце која би због малог броја слободних места остала ван државних док, из економских разлога, не би могла бити уписана ни у приватне вртиће.
Град се, дакле, одлучио да уместо развијања и побољшања мреже државних предшколских установа, проблем решава субвенцијама приватним вртићима.
Појава верификованих приватних вртића отворила је питање оправданости издвајања средстава која се уместо у јавно добро улажу у приватни сектор, али и могућност малверзација. Из године у годину драматично расте број новоотворених приватних вртића који изненађујуће брзо и лако завршавају на листи верификованих. Неретко се догађа да њихови власници подстичу родитеље, укључујући и старе клијенте, да, након учешћа на конкурсу или мимо њега, преузму одбијеницу од руководилаца државних вртића с којима одржавају својеврсне специјалне односе. Неки приватници тако себи осигуравају редовну зараду, као и већи број уписане деце него пре „верификације“.
С друге стране, у државним вртићима услови се погоршавају како за запослене, тако и за кориснике. Прекобројне групе, неадекватан број ангажованих васпитачица односно васпитача и техничког особља, као и ограничени капацитети вртића отежавају васпитно-образовни процес у свим његовим сегментима, укључујући индивидуални рад с децом којој је потребна додатна подршка. Јасно је да овакви услови онемогућавају инклузију и угрожавају безбедност и хигијену у вртићима.
Уместо субвенција приватним вртићима, локална самоуправа би могла да ангажује нови васпитачки кадар, а не да настави додатно, често противзаконито оптерећење запослених радом с прекобројним групама у неадекватном простору. Подсећамо да се у власништву Града Београда налази велики број објеката који нису у употреби, а могли би се адаптирати за потребе вртића.
Урушавање јавних услуга је недопустиво, без обзира на то да ли је реч о вртићима или здравству и школству. Уместо увођења субвенција и приватизације сектора на мала врата, требало би да град своју политику усмери на унапређење и увећање јавних добара.
Запослене у вртићима позивамо да се боре за остварење и унапређење својих права и услова рада, као и за повећање зарада, у чему ће имати нашу солидарну подршку.
Аутор: Милена Поповић
Извор: Данас, 18. мај 2018. године
колумна Наш град излази сваког петка у дневном листу Данас, а пишу је чланови и пријатељи иницијативе Не давимо Београд