Pokret Ne davimo Beograd smatra da se problem sa velikim nedostatkom vozača u GSP treba rešavati povećanjem plata i obezbeđivanjem boljih uslova rada za zaposlene, umesto traženjem radnika iz inostranstva. Umesto da poštuju, čuvaju i ulažu u naše radnike koji imaju iskustvo i znanje, planiraju da dovedu jeftinu radnu snagu i nastave da i njih plaćaju katastrofalno.
Stiče se utisak da je Srbija zemlja u rangu Švedske, Austrije, Nemačke ili Slovenije i da je standard toliko visok da kod nas niko ne želi da vozi autobus, pa je oglas za prijem vozača u GSP stalno otvoren, a nedostaje ih u proseku oko 200.
Realnost je na žalost dosta surovija, problem očigledno nije u tome da domaći vozači ne žele da rade, nego u osnovnoj ceni rada. Naime, vozači GSP-a su već duže vreme nezadovoljni, što javno komuniciraju i sindikati zaposlenih u ovom preduzeću. Osnovica od 39.000 dinara je preniska, i trebalo bi da bude najmanje 60.000 dinara.
Pitanje plata nije više pitanje samo socijalne politike i izlaženja u susret radnicima, jer je činjenica da vozača nedostaje, a Beograd ne može da funkcioniše bez kvalitetnog javnog prevoza. Zbog odlaska vozača i konstantnog manjka, propuštaju se polasci, a autobusi kasne.
Da su plate u GSP konkurentne, vozači se ne bi tako lako odlučivali da napuste posao i odu u inostranstvo. Ne davimo Beograd postavlja racionalno pitanje, šta će zadržati i vozače koji planiraju da dođu u Beograd iz drugih zemalja, ukoliko cena rada GSP-u ostane ista? I ti vozači će, čim steknu iskustvo, otići u Zapadnu Evropu, ako zarade u Srbiji nisu konkurentne.
Izgleda da se u gradskoj upravi najvažniji prioritet beograđana tretira kao zadnja rupa na svirali, i deluje kao da preduzeće koje prevozi skoro 50% građana ovog grada nije nešto u šta treba ulagati, već nešto što treba potplatiti, a radnike iskorišćavati i ekspolatisati.
I na kraju, postavlja se logično pitanje, nije li bolje imati iskusne vozače koji godinama voze u gradu i znaju kako da se nose sa beogradskim saobraćajem, ili nekoga iz Vijetnama ili Pakistana ko ne zna jezik i saobraćajne navike na lokalu? Takođe, logično je da pretpostavimo da pomenuti vozači dolaze iz zemalja u kojima je saobraćajna kultura drugačija i da će im trebati vremena da se naviknu, što će takođe trpeti Beograđani.
Pročitaj i ovo:
Stavljanje Rusije na Vučićevu stranu pokazuje da je EU jedini spoljni saveznik pobunjenih građana
Nakon što se ruska bezbednosna služba ponovo otvoreno stavila na stranu Aleksandra Vučića u velikoj društveno političkoj krizi u Srbiji, čak je i najokorelijim evroskepticima jasno da jedina podrška pobunjenim građanima može doći od Evropske unije. Budućnost Srbije je u Evropskoj uniji, a ne sa Vučićem.
Kozma: Potrebna reforma cele železničke strukture, a ne izmene koje se prave samo da bi prikazale normativni napredak ka evrointegracijama
Odbor Skupštine Srbije za evropske integracije danas je prihvatio Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o istraživanju nesreća u vazdušnom, železničkom i vodnom saobraćaju, a poslanik Zeleno-levog fronta Robert Kozma istakao je da taj predlog zakona ne polazi od pravog konteksta i realne situacije na terenu, već su izmene napravljne samo kako bi bile „štiklirane“ i kako bi prikazale normativni napredak ka evrointegracijama.
O čijem trošku Pašalić i njegova svita putuju po svetu?
Zoran Pašalić, trenutni Zaštitnik građana Republike Srbije, sa svojim saradnicima ovih dana boravi u Kini, na sastanku Generalne skupštine Azijske asocijacije ombudsmana. Pitanje je šta će Pašalić na sastanku mreže ombudsmana Azije? Osim njega i kolega iz Turske, na ovom događaju nema nijednog ombudsmana iz Evrope.
