Vlada sklapa tajne dogovore koje skriva ne samo od građana, već i od sopstvenih ministara

U trenutku kad je građanima neophodna vizionarska i socijalno naglašena ekonomska politika, njima se nudi Vlada ograničenog mandata, Vlada čiji je glavni zadatak da prezimi. Takva Vlada ne može imati odgovore na izazove sa kojima se suočavaju građani Srbije. Dakle, u trenucima kada građani jedva sklapaju kraj sa krajem njima se se nudi Vlada sa rekordnim brojem ministarstava, dakle rasipnička Vlada čiji cilj nije rešavanje problema građana već rešavanje rastućih napetosti untar vladajuće partije.
U toj Vladi vodi se računa kako da SNS klanovi budu u ravnoteži – sistem kočnica i ravnoteža koji bi trebalo da postoji u sistemu podele vlasti se primenjuje samo u stranci i to tako da predsednik republike i stranke vodi računa da je jedan klan uravnotežen i zakočen delovanjem drugog. Mandat stare-nove premijerke je po drugi put oročen. Ova Vlada je ograničena upravo u tom pervertiranom sistemu kočnica i ravnoteža u kojem onaj ko je odgovoran nikad nije i formalno odgovoran.
Kako to izigravanje odgovornosti na vlasti izgleda imali smo prilike da vidimo u ovo produženo vreme tehničkog mandata kada je Vlada sklopila tajni ugovor sa konsultantskom kućom Rystad Energy iz Norveške, bez znanja ministarstva energetike, čiji sadržaj je hitna preporuka o tome šta da se radi u energetskom sektoru. A ministar finansija, poznatiji kao ekspert za eritrejski pamuk i konsiljere za privatizacije i koncesije, se dodatno zadužio u vrednosti od gotovo 50 miliona evra da ispuni preporuku šta da se radi putem nabavke koja je, kao i ugovor, strogo poverljiva i sprovedena bez javnog tendera pod izgovorom da bi u suprotnom država bila u obavezi da da informacije čije bi otkrivanje štetilo državnom interesu. Nije samo bila tajna u odnosu na građane već i u odnosu na resorno ministarstvo koje nije bilo predlagač ovog akta, nije konsultovano u njegovoj izradi, niti su sredstva sa razdela ovog Ministarstva predviđena za njegovo sprovođenje. U odgovoru na pitanja o vezi Ministarstva energetike sa potpisivanjem ovog tajnog ugovora, saznali smo da je “cilj Ministarstva rudarstva i energetike i Vlade RS je da se EPS, kao i kompletan elektroenergetski sektor razvijaju, a ne da se najvažnije preduzeće za energetsku stabilnost zemlje prodaje.” Sad ja ne znam ko je ovde koji klan, to vi rešite među sobom, ali nemam nimalo poverenja ni u ministra plagijatora, stručnjaka za privatizacije i po rečima predsednika odgovornog za rušenje u Savamali, da će zaštitit naš energetski sistem od privatizacije. Nemam takvo poverenje ni u novu ministarku energetike koja dolazi u trenucima kada se energetska kriza nameće kao glavno pitanje, a da nema prethodnog iskustva u sektoru. Najveća referenca kandidatkinje za čuvanje nacionalnog bogatstva (energetika i rudarstvo) je iskustvo bavljenja projektima javno-privatnog partnerstva kojima se bavila u Evropskoj investicionoj banci za Zapadni Balkan, što me samo još više uverava da se pripremamo za rasprodaju EPS-a i drugih prirodnih bogatstava.
“Laž koja toliko laže, da se zanese, zaboravi, pa prevari i sebe, postaje vrhovna istina.” Niko to nije lepše rekao od pesnika Miroslava Antića, i nažalost to je vaša osnovna deviza. Tome služe zamene teza u ovoj iznuđenoj debati od koje toliko bežite.
Evo jedne takve zamene teza. Mandatarka priča o otvaranju novih naučnih instituta, a zaboravlja privatizaciju postojećih i to privatizaciju za koju ne postoji nijedan valjan razlog, kakva je privatizacija Instituta za vodoprivredu Jaroslav Černi. U izveštaju na 38 strana Vladin Savet za borbu protiv korupcije, uz objašnjenje šta za Srbiju i građane znači Institut za vodoprivredu Jaroslav Černi navodi da njegovu prodaju Milenijum timu treba poništiti, jer je neosnovana, neargumentovana, protivzakonita i suprotna opštem interesu. Nema dobrih primera privatizacije vodnih instituta u svetu a da ne idu protiv interesa zaštite zdravlja, života ljudi i bezbednosti države. Nadam se da ste taj izveštaj pročitali – a ako niste, evo da vam pročitam:
“Jedan od vrlo ubedljivih razloga za neprihvatljivost privatizacije vodoprivrednih preduzeća bazira se i na nacionalnoj bezbednosti, ukazujući na vrlo opasna krizna stanja koja se mogu izazvati ukoliko bi se upravljački punktovi vitalnih sistema poverili subjektima sa strane, čiji nalogodavci mogu biti i neki drugi, često sasvim skriveni centri moći, koji bi na taj način, stvarajući krizne situacije, uticali na ostvarivanje nekih svojih dalekosežnih interesa.
Očuvanje nacionalne bezbednosti trebalo bi biti prioritet, te je pitanje privatizacije vodoprivrednih preduzeća i instituta neprihvatljivo i iz razloga što raspolažu podacima o državnim i vojnim tajnama, te bi prelazak u privatne ruke putem privatizacije takvih subjekata ugrozilo nacionalne interese države.”

Pored ovih strahova o privatizaciji našeg preostalog bogatstva, kratko ću i o ostalim članovima kabineta: imamo ministra finansija kao plagijatora; imamo ministra policije koji je mizogin a vi se hvalite rodnom ravnopravnošću; ministra spoljnih poslova koji ne zna engleski jezik, kojima su najbolji prijatelji tražili azil u Rusiji i koji moguće drži Putinovu sliku u spavaćoj sobi. U delu ministarstava koja bi trebala da budu ekonomski motor zemlje imate kvartet nekompetentnosti i nestručnosti: privreda, energetika, saobraćaj, građevina i zaštita životne sredine. Sa kojim referencama su se kvalifikovali na ove funkcije gospođe Đedović i Vujović i gospoda Momirović, Vesić i Basta? Ostalih 284 nausmično podeljenih ministarskih mesta na isti način opisuju svu tugu radikalske vlasti, antievropskih vrednosti, nepotizam, autokratski legalizam i egzibicionizam.
Čekali smo mesecima da čujemo ko će biti mandatar, onda još dva meseca da saznamo sastav Vlade. I ja neću reći da je nevažno ko su ministri zbog toga što predsednik države donosi sve odluke već zato što je koncepcija Vlade takva da i malo kompetentnih ljudi u njoj slabo šta mogu korisno da urade za sve građane, mada je broj onih koji su kompromitovat nekompetentni mnogo veći. Možda mogu da spreče neku štetu – nije ni to nevažno ali svakako nije za pohvalu niti za radovanje. Možda mogu sebi da proguraju neki lični projekat i cilj i čuli smo da je za neke od njih to razlog zašto su u Vladi što takođe nije pohvalno. No Vlada koja je limitirana da preživi zimu, eventualno dve, šta ona uopšte može da se uradi od ozbiljnih projekata čak i da ima dobar plan, a o planu vlade smo malo toga juče čuli. I da, nije problem da izađemo na te prevremene izbore, ali ne radujemo se urušenim institucijama koje nam ostavljate i ne znamo kako ćete objasniti građanima koji su za iznos inflacije, 14%, siromašniji nego prošle godine zašto trošite njihov novac na predizbornu kampanju, od koje najveće finansijske koristi imate vi, bez ijednog institucionalnog razloga.
Želim na kraju da nešto razjasnimo. Nemojte nas iz Zeleno-levog kluba, Ne davimo Beograd, da izjednačavate ni sa jednom bivšom vlašću. Mi nismo nikad bili na vlasti i vi to vrlo dobro znate. To je šef poslaničke grupe najveće stranke priznao javno kada je rekao da se on ne stidi svoje prošlosti “a da mi i nemamo prošlost” pa su od toga i građani koji njemu veruju zaključili da ni mi nemamo čega da se stidimo. Možda mu je izletelo jer je scenario, to je jasno, da nama pripisujete stvari sa kojima nemamo veze jer inače ne znate kako da nam odgovorite. Ne možete kad vas pitamo šta ste radili da nam spominjete šta mi nismo radili onda kada nismo bili na vlasti pa se čak nismo možda ni bavili politikom osim akademski ili kao informisani i aktivni građani. Vi ste ovde da nama odgovarate jer smo mi narodni poslanici, i time što to negirate vi ste ti koji prema logici koju ste sami primenili u vezi sa sudijama (“sumnjate u suverenitet time što sumnjate u sudije”), ona koja ne veruje u suverenu vlast ove države. Znam da vam rušimo koncept da su svi bivša vlast, znam da igrate na kartu efekat leptira – da je svako u vezi sa svakim pa da možete svakoga da grupišete sa svakim, ali to mnogo više važi za vas nego što ikada može da važi za nas. A polovina vas jeste u kontinuitetu na vlasti i baštini sve što kritikujete i sve čime se hvalite. I u tom mulju se vi odlično znalazite, pa malo kritikujete fašizam a malo više šurujete sa njim, pa malo kritikujete antimigrantske stavove a istovremeno ih podržavate, pa kritikujete privatizacije a sami privatizujete.