Piše: Dobrica Veselinović
Kao po pravilu, umesto da se za izazove 21. veka ozbiljno sprema i pronalazi alternative, srpska politička elita je poslednjih dana okupirala javnost idejom o ponovnom vraćanju obaveznog služenja vojnog roka.
No, ono što me je potaklo da napišem ovaj tekst nije želja da ulazim u diskusiju da li nam je vojska kao takva uopšte potrebna, i kakva ona treba da bude, već osećaj da nam je potrebna potpuno nova armija.
Odmah da bude jasno, ja sam od punoletstva prigovarač savesti (neki će se ovom prilikom sa nostalgijom setiti i kampanja početkom 2000-ih za uvođenje civilnog služenja vojnog roka) i nisam išao u klasičnu vojsku.
Služio sam civilno, u Gradskom zavodu za javno zdravlje Beograda osam meseci, i imao još mesec dana obuke iz civilne zaštite. Znači, ukupno devet meseci. Nisam se izvlačio i bežao, verujem da Srbiji treba služiti jer je naša domovina. U toj civilnoj službi, radio sam sve kako je trebalo u punom kapacitetu i kako mi je rečeno. Na kraju služenja sam i na nekom upitniku potpisao da bih bio u sastavu civilne zaštite, ali nikada me niko nije posle toga pozvao.
Nije to sad toliko važno, bolje da se vratimo u sadašnjost.
Nadam se da je svima manje-više jasno da su klimatske promene naša nova „normalnost“. Budućnost nam, uz sav napor da proces uništenja planete i života na njoj usporimo i zaustavimo, nosi ekstremne promene vremenskih prilika, koje će se brže smenjivati i biti sve destruktivnije.
Suše, drastične promene temperature, pljuskovi, bujične poplave, zemljotresi i druga razorna dejstva prirode su pojave uz koje moramo naučiti živeti i odupreti im se, ako želimo da preživimo.
U takvoj situaciji, zar nije logično da nam treba vojska koja se bori protiv klimatskih promena i posledica koje one donose? Zar nam ne treba novi odgovor na elementarne nepogode koje će nas zadesiti u narednim godinama?
U toj borbi teško će nam pomoći tradicionalno ustrojena vojska i naoružanje koje sada posedujemo ili koje tek planiramo da nabavimo u budućnosti… Ne treba nama obavezni vojni rok na zastarelom oruđu i topovima, gde je ponižena vojska pod upravom raznoraznih vulina i korumpirane političke elite. Nama treba civilna zaštita.
Treba nam dobro opremljena, uvežbana civilna zaštita kako bi zaštitili sve naše ljude, životinje i na kraju našu zemlju. Nisam naivan, znam da postoji hiljade i hiljade varijabli šta sve u jednoj kriznoj situaciji može da krene po zlu, ali baš zato već treba da budemo spremni. Ili bar da počnemo da se spremamo. Što smo spremniji, manje će biti posledica, manje ćemo se kajati u budućnosti.
Na kraju dana, planiranje, obuka i priprema ljudi i resursa nije nuklearna fizika. Postoji znanje i ljudi koje treba organizovati. Potrebno je organizovati i obučiti građane i građanke u funkcionalne jedinice civilne zaštite. Unaprediti postojeći sistem koji rudimentarno postoji i proširiti ga u svim krajevima, blokovima, opštinama, gradovima.
Svi moramo da znamo pravila ponašanja i protokole u slučajevima elementarnih nepogoda, kako bi se u datoj situaciji pomoglo onima kojima je pomoć potrebna u skladu sa prioritetima koji su unapred definisani, jasni i utemeljeni.
Svi moramo da znamo šta i zašto raditi, kako i kad postupiti ako nas zadese (a zadesiće nas) poplava, zemljotres, požar… To da li znamo kako da se ponašamo da bi se izbegla panika, pravi razliku između haosa i kakve-takve kontrole nad događajima. To da li znam kako se vrši ukazivanje prve pomoći, previjanje, razlikovanje povreda jeste razlika između života i smrti.
To da li znamo da rukujemo protivpožarnim aparatima i znamo za koji tip požara koji treba koristiti jeste ulaganje u budućnost. To kada je izvršena provera ispravnosti i dostupnosti opreme jeste pravo osiguranje ljudi i imovine. Setimo se ovde i da je po važećem Zakonu o bezbednosti i zdravlju na radu poslodavac u obavezi da pruži obuke zaposlenima iz bezbednosti na radu, borbe protiv požara i u davanju prve pomoći. Da li se i ovog minimuma svi pridržavaju?
Ulaganje u prevenciju, kako bi se sprečili negativni efekti i ublažile posledice klimatskih promena predstavlja jedan od prioritetnih zadataka ukoliko želimo da buduće generacije imaju iole pristojno mesto za život na ovim prostorima. A civilna zaštita je po meni jedno takvo, hitno i preko potrebno ulaganje.
Kako se razgovori o vojsci obično završe pričom o patriotizmu, i ja ću završiti tako. Za mene je patriotizam prvenstveno zadatak da čuvamo i unapredimo ono što u ovom ograničenom vremenu u kojem smo na ovom svetu svi zajedno imamo i delimo. Da ne uništavamo reke, planine, gradove, da ne trujemo zemlju i vazduh, da ne ubijamo životinjski i biljni svet sa kojim delimo prostor.
Samo brigom prema drugima i solidarnošću Srbija može postati zemlja u kojoj će buduće generacije moći i želeti da žive.
Foto: Reuters/Marko Đurica
Originalni naslov: Umesto obaveznog vojnog roka – civilna zaštita za sve
Izvor: https://pescanik.net/umesto-obaveznog-vojnog-roka-civilna-zastita-za-sve/
Pročitaj i ovo:
Đorđević: Studentkinje i studenti daju primer kako i ostali segmenti društva mogu da podnesu žrtvu
Vlast igra istovremeno dvije igre, smirujući i istovremeno raspirujući krizu. Da bi mogli da kažu da je bilo nekih mrvica odgovornosti, a da nekako ispadne da to nema veze sa njima rekla je Đorđević u intervjuu za Monitor.
Skraćivanjem polugodišta Vučić pokušava da se sakrije od nezadovoljnih učenika i prosvetara
Skraćivanjem polugodišta režim Aleksandra Vučića želi da pobegne i sakrije se od protesta i blokada prosvetnih radnika i mladih. Još jednom se pokazalo da Vučiću nije stalo ni do izgubljenih časova i predavanja, ni do položaja prosvetnih radnika kako tvrdi, već samo kako da izbegne nezadovoljstvo ljudi.
Lazović: U Savetu REM-a treba da budu ljudi od integriteta
Poslanik Zeleno-levog fronta Radomir Lazović je rekao da je Savet Regulatornog tela za elektronske medije (REM) bio jedan od ključnih instrumenata za ostvarivanje kontrole medijske slike i propagandu u službi vlasti, te da će boriti da u novom sazivu tog tela budu ljud koji znaju i žele da se bave poslom koji je REM-u zakonski poveren.
