Koalicija Srbija protiv nasilja predstavila je plan za sistemsko rešenje problema zagađenja u Beogradu smanjenjem zagađenja od industrije, iz individualnih ložišta i saobraćaja, i uz povećanje broja zelenih površina.
Nosilac liste “Srbija protiv nasilja” na beogradskim izborima Dobrica Veselinović iz Zeleno-levog fronta je rekao da je Grad Beograd 2021. godine usvojio plan za kvalitet vazduha, ali da ništa nije urađeno, osim što je sa četiri miliona evra finansirano postavljenje nekoliko mernih stanica za kvalitet vazduha, i kupljen softver za “percepciju zagađenja”.
Veselinović je dodao da prosečno domaćinstvo u Srbiji troši 60 odsto više energije nego prosečno domaćinstvo u Evropskoj uniji.
Kandidat koalicije Srbija protiv nasilja za gradonačelnika Beograda, Vladimir Obradović, rekao je da je neophodna nezavisna analiza stanja filtera u termoelektranama, koja bi ocenila da li je potrebna njihova zamena, a potrebne su i subvencije građanima koji se greju na čvrsto gorivo da kupuju ugalj visokog kvaliteta i da pređu na druge vrste grejanja.
“U našem planu je da se gde god je moguće, dodaju nove zelene površine, a da se za novogradnje propiše koliko stabala mora da se posadi”, rekao je Obradović.
Rekao je da plan za smanjenje zagađenja od saobraćaja podrazumeva zamenu voznog parka Gradskog saobraćajnog preduzeća autobusima na vodonik, tramvajima i trolejbusima, i da se taksistima omoguće subvencije za kupovinu novih vozila koja manje zagađuju.
Na pitanje da li grad ima novca za sprovođenje takvih planova, Obradović je odgovorio da novca ima, samo ga treba drugačije raspodeliti, izdvojivši podatak da jedna garnitura Bg-voza košta pet miliona evra, a jedan autobus na vodonik najviše 650.000 evra.
Kandidatkinja za odbornicu na listi “Srbija protiv nasilja” Vesna Petković iz Demokratske stranke (DS) je rekla da je problem zagađenja vlast u Beogradu “potpuno ignorisala poslednjih deset godina”.
“Gurali su taj problem pod tepih, skrivali podatke od građana i manipulisali podacima”, rekla je Petković i istakla da “mi moramo da upotrebimo sve moguće načine da se to zagađenje smanji”.
Navela je da je gradska vlast poslednjih 11 godina stalno smanjivala broj zelenih površina, navodeći da je u opštini Vračar, po podacima iz 1990. godine, bilo 2,4 kvadratna metra zelenila po stanovniku, a sada 1,5 kvadratni metar.
Kandidat Ekološkog ustanka za odbornika na listi “Srbija protiv nasilja” Jovan Vujasinović je rekao da i deponije zagađuju vazduh, i da se uvođenjem naknade za staklenu i “PET-ambalažu” to zagađenje može smanjiti i taj materijal vratiti s deponija u reciklažne centre, kako je to već urađeno u Hrvatskoj.
“Termo-elektrana Mali Crljani je veliki zagađivač i ima ogromno pepelište koje se ne može za mnogo šta koristiti, ali se može napraviti solarna elektrana”, rekao je Vujasinović.
Kazao je da bi građanima bila ponuđena ugradnja toplotnih pumpi i solarnih panela, uz pomoć kojih bi vazduh bio čistiji, a pošto budu otplaćeni, grejanje bi bilo besplatno.
Pročitaj i ovo:
Školski odbori kao odbrana obrazovanja i zakonitog poslovanja škola
Serijsko i masovno obračunavanje sa neposlušnim učiteljima, nastavnicima, profesorima i direktorima škola u Srbiji traje već mesecima - od početka studentskih i građanskih protesta, a naročita eskalacija prati izbor Dejana Vuka Stankovića za ministra “osvete”.
Stavljanje Rusije na Vučićevu stranu pokazuje da je EU jedini spoljni saveznik pobunjenih građana
Nakon što se ruska bezbednosna služba ponovo otvoreno stavila na stranu Aleksandra Vučića u velikoj društveno političkoj krizi u Srbiji, čak je i najokorelijim evroskepticima jasno da jedina podrška pobunjenim građanima može doći od Evropske unije. Budućnost Srbije je u Evropskoj uniji, a ne sa Vučićem.
Kozma: Potrebna reforma cele železničke strukture, a ne izmene koje se prave samo da bi prikazale normativni napredak ka evrointegracijama
Odbor Skupštine Srbije za evropske integracije danas je prihvatio Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o istraživanju nesreća u vazdušnom, železničkom i vodnom saobraćaju, a poslanik Zeleno-levog fronta Robert Kozma istakao je da taj predlog zakona ne polazi od pravog konteksta i realne situacije na terenu, već su izmene napravljne samo kako bi bile „štiklirane“ i kako bi prikazale normativni napredak ka evrointegracijama.
