Inicijativa Ne davimo Beograd organizovala je i ove jeseni veliku akciju sadnje voćki „Za naš zeleni grad”.
Tokom prethodna dva vikenda sa našim članicama/ovima smo posetili nekoliko beogradskih opština i zasadili smo 80 sadnica trešnje. Zajedno sa sugrađankama i sugrađanima udružili smo snage da bi mnoga dvorišta i zelene površine u Beogradu postale bogatije prirodom. Učesnice i učesnici akcije preuzimaju daljnju brigu o sadnicama.
Nasuprot ulozi institucije, čija je obaveza da donosi i sprovodi rešenja u najboljem javnom interesu, u Beogradu i dalje stoluje trend rasprodaje, uništavanja ili zanemarivanja javnih dobara. Evropski primeri nas u svojim rešenjima nadilaze odavno. Napori koje vlade mnogih gradova preduzimaju već daju rezultate, poput Beča koji je ove godine ocenjen kao najzeleniji grad na svetu. A mi smo često prvi na listi najzagađenijih gradova sveta.
Inicijativa Ne davimo Beograd insistira, na očuvanju i uređivanju gradske prirode, na brizi o postojećoj prirodi, zatim i na njenom uvećanju i bogaćenju. Kao i brojni lokalni problemi, tako i globalni problem klimatske krize obavezuje nas da prirodu uzmemo kao ključnog saveznika u toj borbi.
Zahvaljujemo Rasadniku Milojević na doniranim sadnicama, kao i svima onima koji svojim učešćem u akcijama sadnje doprinose cilju da NAŠ GRAD bude zelenije mesto za život i dobar grad za sve!
#ZaNašZeleniGrad #ZaČistVazduh #NDMBGD
Pročitaj i ovo:
Jelena Jerinić: U ovoj fazi izbornog procesa bilo tri puta više prigovora na odluke RIK-a u odnosu na prethodne izbore
"To je u skladu sa opštom mobilizacijom ljudi na različitim predizbornim aktivnostima", rekla je Jerinić.
Đurović Rajak: Zahtevamo podatke o vanrednim isplatama socijalnih davanja u Somboru
Odbornica Zeleno-levog fronta u Skupštini grada Sombora Jovana Đurović Rajak uputila je Centru za socijalni rad Sombor zahtev za pristup informacijama od javnog značaja. Zahtev se odnosi na jednokratnu i vanrednu novčanu pomoć koju Centar odobrava i isplaćuje od oktobra 2023. do danas.
Ognjen Rašuo: Komisija bi mogla da zaključi da je najmanje dva odsto birača neregularno upisano u birački spisak
„To su ljudi koji ih nema, na primer, u evidenciji prebivališta, nema ih u evidencijama u Matičnoj knjizi rođenih, nema ih u Matičnoj knjizi državljana”, objašnjava on.
