Pokret Ne davimo Beograd se protivi odluci o ukidanju tezgi i drugih pokretnih i privremenih objekata na teritoriji opštine Novi Beograd. Smatramo da je ovakva odluka protivna interesu, kako velikog broja uličnih prodavaca koji će na taj način ostati bez posla i mogućnosti da prehrane svoje porodice, tako i potrošača, kojima se uskraćuje mogućnost izbora robe, a koji se prepuštaju velikim trgovinskim lancima.
Umesto što grad ukida tezge, predlažemo da se, u okviru novobeоgradskih blokova, gde god je to moguće, obezbedi i uredi prostor koji bi bio opremljen savremenim mobilijarom i ustupljen malim trgovcima prehrambenih proizvoda. Takođe, zalažemo se za uvođenje programa podrške za saradnju malih trgovaca i poljoprivrednih gazdinstava, proizvođača domaće, zdrave i organske hrane. Na ovaj način tezge mogu postati značajan izvor unapređenja kvaliteta hrane koju kao građani koristimo, a ne višak u našim blokovima i naseljima.
Iskustva širom Evrope upravo nam govore da se gradovi trude da diverzifikuju snabdevanje hranom i da podrže saradnju lokalnih proizvođača i prodavaca. Zato Ne davimo Beograd podržava opravdano nezadovoljstvo vlasnika tezgi i poziva Grad da odustane od ove odluke i donese novi “Plan postavljanja tezgi i drugih pokretnih privremenih objekata na teritoriji grada grada Beograda” koji bi uvažio ove zahteve.
Pročitaj i ovo:
Biljana Đorđević: Opoziciona javnost u Srbiji ne sme se uljuljkavati, kao da je stvar već završena
"To što je ovaj režim izgubio društveni legitimitet ne znači da on nema sve mehanizme i poluge koje može na prevaru da zadrži", ističe sagovornica N1.
Nikodijević (SPS) preko dnevnog reda šalje poruku SNS i kriminalcima: Ne deli se ovako plen!
Današnje povlačenje tačke o javno-privatnom partnerstvu sa dnevnog reda sednice Skupštine grada Beograda pokazalo je kako funkcioniše vlast u glavnom gradu. Naime, kada se unutar SNS i SPS otvore sukobi oko kontrole unosnih poslova, dnevni red može da se promeni za nekoliko sati. Kada građani traže rešenja, gradska vlast ih mesecima ignoriše.
Inflacija 2,7 odsto: Šta pada, a šta i dalje raste?
Pad međugodišnje stope ukupne inflacije sa 3,5 odsto (maj) na 2,7 odsto (juni) je pre svega statistički efekat poređenja, ne signal da je ekonomija stvarno usporila poskupljenja, pa se može definisati samo kao incident. Više o ovome pročitajte u autorskom tekstu našeg Mladena Vitasa.
