Ne davimo Beograd oštro osuđuje jučerašnju izjavu ministra za porodicu Ratka Dmitrovića u kojoj je za trend depopulacije Srbije krivi isključivo “žene koje neće da rađaju”.

Ovakve izjave samo doprinose pogubnim narativima u kojima su žene i navodna završena ženska emancipacija u centru problema nataliteta, ne uzimavši u obzir brojne nepovoljne društvene okolnosti u kojima se žene nalaze: od toga da muškarci ne učestvuju ravnopravno u odgajanju dece niti da država razvija institucionalne podsticaje da do podele posla u brizi o deci dođe; preko katastrofalnog igranja sa merama iz Zakona o finansijskoj podršci porodica sa decom i gotovo svim izmenama i dopunama ovog zakona kojima se otežava ili za određene kategorije zaposlenih žena gotovo onemogućava ispunjavanje uslova za dobijanje adekvatne nadoknade tokom trudničkog, porodiljskog i odsustva sa rada radi nege deteta; do katastrofalnih uslova i lošem tretmanu žena u porodilištima i nedostatku podrške majkama pri porođaju, posebno u slučajevima zanemarivanja postporođajne psihoze i postporođajne depresije. Majke su često izložene vređanju u porodilištima a onda prepuštane same sebi pa im tako “najradosniji događaj u životu” zapravo predstavlja traumu. Prethodna istraživanja su pokazala da su mnoge žene odustale od drugog deteta upravo zbog trauma koje su doživele u porodilištima, trauma za koje naše društvo prećutno smatra da su prirodne i da žene treba da ih ćutke istrpe.

Žene su za ministra Dmitroviću, kao što su to bile i za predsednika Vučića u više navrata, žrtveni jarci jer univerzalna krivica žena treba da maskira loše društvene okolnosti zbog kojih se parovi ne odlučuju za decu ili se kasno odlučuju za prvo dete. Među njima je nezaposlenost ali i prekarnost poslova koje ova vlada kreira kao i nepostojeća stambena politika i konstantni strah od toga da zaduženi roditelji ostanu bez krova nad glavom.

Umesto okrivljavanja žena, ministar Dmitrović bi u okviru svojih nadležnosti pre svega trebalo da se zapita postoji adekvatan sistem podrške koji radi za sve žene, i kako da se adresira emigracija mladih ljudi koja je jedan od značajnih uzroka depopulacije. Srbija je zemlja iz koje mladi i svi oni koji imaju priliku beže u inostranstvo. Srbija je zemlja koju trenutna vlast devastira i eksplatiše do nivoa u kome udišemo vazduh zapaljenih deponija, jer se reke stavljaju u cevi, zelene površine pretvaraju u beton, a institucije i servisi koji treba da su na usluzi svima, se koriste za partikularne interese ili privatizuju. To su sve razlozi zbog kojih građani i građanke ove zemlje često ne žele da ovde odgajaju svoju decu.

Ne samo majke, već ni očevi, ne rađaju decu da bi ona, prema željama predsednika Vučića, popunjavala mesta u fabrikama radno-intenzivnih industrija. Umesto politike SNS koja vodi sve većem raslojavanju građana i građanski, Ne davimo Beograd se zalaže da se zaista sva deca stave u centar promišljanja javnih politika jer sva deca treba da imaju šansu za razvijanjem svih svojih sposobnosti u svojoj zemlji što znači i da imaju pristup dobrom obrazovanju umesto dualnom obrazovanju i pripremi za popunjavanje Vučićevih fabrika. Umesto politike SNS koja otvoreno napada žene za goruće probleme u društvu i koristi teme rodne ravnopravnosti tek selektivno da zamaskira urušavanje demokratskih institucija, Ne davimo Beograd se zalaže da se žene zaista stave u centar javnih politika kako bi one žene koje žele više dece imale uslova da te želje ostvare na opštu dobrobit svih u društvu.

Pročitaj i ovo: