Prva je ljudska potreba da naše rođake, voljene osobe, prijatelje, komšije, koji su tih strašnih avgustovskih dana 1995. godine morali spas da potraže u izbegličkim kolonama koje su išle ka Srbiji, zagrlimo još čvršće, da im kažemo da su naši i da su kod svoje kuće. Upravo u tom zagrljaju, potrebno je i da se svi zajedno podsetimo da od nas zavisi kakav će biti naš dom. Ova zemlja i ovaj grad imaju samo nas.

Poslednja decenija prošlog veka bila je vreme divljanja najprizemnijih nacionalističkih ideja i pobuda gotovo svih naroda koji su činili našu bivšu veliku državu. Te nacionalističke ideje bile su pogubne za sve, bez obzira da li su negde nacionalisti „pobedili“ u sopstvenoj zamisli ili „izgubili“. Zločin i stradanje nevinih uvek su obeležja nacionalističkog puta, jer se veruje u to da sreća za njihovo društvo može doći od suze deteta sa izbegličkog traktora. Danas, pošto su ratni sukobi odavno završeni, mi vidimo da i iz onih država čiji su nacionalizmi pobedili i iz onih država čiji su nacionalizmi poraženi, otiču kolone njihovih stanovnika, nebrojene hiljade onih koji odlaze da se više nikada ne vrate. Izgleda da su na kraju i jedni i drugi izgubili, jer njihova mladost svoju budućnost sve manje vidi u njihovim državama.

Politički pokret Ne davimo Beograd čvrsto stoji na stanovištu da se sreća jedne države i naroda ne mogu graditi na nesreći drugih, naročito kada su ti drugi nama najbliže komišije. Mi odbijamo da mrzimo bilo koga i zahtevamo pravo da istovremeno volimo svoju zemlju i sve ljude koji u njoj žive. Umesto istorijskih zabluda koje nas osuđuju da gubimo i onada kad mislimo da smo pobedili, Ne davimo Beograd nudi kao osnovno političko načelo rad na stvaranju društva u kome će naša deca videti srećnu budućnost svoje dece, i pozivamo sve naše sugrađane da nam se pridruže u borbi za ispunjenje cilja koji nam jedini može obezbediti pravu pobedu. Jer nema svetlijeg cilja od borbe za srećnu budućnost naše dece ovde, u Srbiji kao našoj zajedničkoj, dobroj kući.

Pročitaj i ovo: