Građani, koji ne čitaju Službeni glasnik, uskraćeni su za vest da je pred Novu godinu – 29. decembra 2021. godine – Vlada Republike Srbije donela odluku o dve emisije državnih hartija od vrednosti radi zaduženja od 60 milijardi dinara i 200 miliona evra – ukupno oko 710 miliona evra sa kamatom.
Za moju sedmočlanu porodicu to je dodatna obaveza od oko 765 evra za koliko se uvećava njen dosadašnji dug od oko 16.150 evra iz proteklog desetogodišnjeg perioda.
Iz sadržine donetih odluka može se saznati je građane Srbije Vlada zadužila „… radi finansiranja budžetskog deficita, refinansiranja dospelih obaveza po osnovu javnog duga i finansiranja investicionih i programskih projekata“.
Nejasno je da li će i koliki iznosi iz novog zaduženja biti upotrebljeni za pomoć penzionerima i mladima uoči izbora, kao i za plaćanje predizbornog uvoza struje i gasa, a koliki su namenjeni za izgradnju puteva, pruga, Beograda na vodi, metroa, stadiona, gondola ili drugih investicionih i programskih projekata uključujući naoružanje koje će Albance, Crnogorce, Bošnjake i Hrvate odvratiti od pomisli da nas napadnu kako vlasti predstavljaju našu ugroženost, što govori o njihovom shvatanju regionalne saradnje i pomirenja.
Verujem da bi građani želeli da znaju ko su kupci državnih hartija od vrednosti kojima ćemo mi, naša deca i naši unuci otplaćivati najnovije zaduženje.
Ako spisak poverilaca kod kojih smo se zadužili predstavlja tajnu, možda bismo mogli da dobijemo bar okvirno obaveštenje da li su poverioci domaća lica ili stranci, da li su to strane države i koje, iz kojih zemalja su banke, druga pravna lica i pojedinci čiji smo dužnici i koje su kategorije domaćih poverilaca.
Kada bi postojao poslanik za koga sam glasao, zatražio bih da pitanja u vezi sa najnovijim zaduženjem Republike Srbije postavi Vladi.
U današnjim uslovima nije izvesno da li je mom neidentifikovanom poslaniku poznato da je njemu odgovorna Vlada pred Novu godinu dodatno zadužila sve građane naše zemlje i da li bi, čak i kada bi to znao, smeo da Vladi postavi pitanje u vezi sa tim zaduženjem.
Autor: Radoje Stefanović, advokat i član Pokreta Ne davimo Beograd
Izvor: https://www.danas.rs/dijalog/licni-stavovi/u-koje-svrhe-i-koga-vlada-zaduzuje/
Pročitaj i ovo:
Profesor Kostić o predlogu Ne davimo Beograd za uvođenje kontrolisanih zakupnina stanova
Profesor Svetislav Kostić govorio je za dnevni list Danas o predlogu Ne davimo Beograd za rešavanje stambene krize koji, po uzoru ne veliki broj zemalja Evropske unije, podrazumeva uvođenje mera kontrolisane stanarine.
Po ugledu na veliki broj gradova Evrope, uvesti kontrolisane zakupnine stanova
Za rešavanje krize nastale zbog ogromnog porasta cene stanova, Ne davimo Beograd predlaže da se po uzoru na veliki broj zemalja Evropske unije i u Srbiji uvede kontrolisana zakupnina stanova koja bi dala sigurnost i stanodavcima i stanarima.
Smena Šapića samo prvi korak, imamo rešenje za glavne probleme Beograda, zagađenje vazduha, gužve i stambenu krizu
Ne davimo Beograd, pored smene gradonačelnika, na današnjoj vanrednoj sednici Skupštine grada zahteva rešenja za stambenu krizu sa narastajućim cenama stanova, umanjenje cene centralnog grejanja i borbu sa ogromnim zagađenjem vazduha!
