Starije žene su najugroženija populacija u Srbiji i Ženska grupa Inicijative Ne davimo Beograd prepoznaje ovaj problem kao jedno od najbitnijih političkih pitanja u borbi za dostojanstven život svih. Međugeneracijska saradnja žena je osnovna vrednost i sredstvo kojom se možemo izboriti za pravednije uslove života.
O mogućnostima ženskog udruživanja i važnosti međusobnog razumevanja, razgovarali smo sa Zagom Aksentijević, članicom naše Ženske grupe u emisiji “Šta žene žele?!” koje se emituje uživo na Instagram profilu inicijative Ne davimo Beograd, sredom od 20 časova.
U patrijarhalnom porodičnom uređenju, u kakvom živimo i danas, međugeneracijski odnosi najčešće su međugenracijski sukobi. Odnosi snaja – svekrva, snaja – zaova, majka – ćerka, u takvom društvnom uređenju i ne mogu biti drugačiji, međutim naša sagovornica ističe da postoji nešto što je bitno zajedničko svim ženama što može biti osnov njihovog organizovanja.
„Zajedničko iskustvo starijih žena je uvek iskustvo izolovanosti i nemoći, i čini mi se da je podrška, međusobna, da se iz toga izađe, da se uđe u javni prostor, držeći se za ruke, u metaforičnom smislu te reči, nešto što je uzimanje vazduha, što je ohrabrujuće, i čini mi se da upravo sav ženski aktivizam ide u tom pravcu, dakle izaći iz izolovanosti, izaći iz tog mraka, i zajedno biti u javnom prostoru“, rekla je Aksentijević.
Ukoliko pogledamo oko sebe, videćemo da šah na Kalemegdanu igraju penzioneri, a podrazumevamo da za to vreme žene savijaju sarmu. U bajkama su starci mudraci, a starice veštice, pa čak i izraz “baka” asocira na osobu koja „servisira“ porodicu, unuke, bolesne članove porodice, i u potpunoj posvećenosti toj ulozi, žena starijeg doba ulazi u prostor izolacije i nevidljivosti.
“Draže mi je ono “baba” jer baba može da bude i ljuta i aktivna i da učestvuje u političkoj borbi.” naglasila je Zaga Aksentijević u emisiji “Šta žene žele?!”
Nedostupnost javnog prostora, izolacija nametnuta obavezama ili lošim ekonomskim položajem starijih žena – posebno kada govorimo o ženama na selu – otežava komunikaciju sa sredinom u kojoj živi, kao i mogućnosti za poboljšanje socijalnog i ekonomskog statusa, koji bi obezbedio zdravu i mirnu starost.
„Grupacija starijih žena je vrlo široka kategorija. Jedna je stvar starost u nekoj vrsti socio-ekonomskog blagostanja, a potpuno druga tamo gde ulazimo u zonu siromaštva, u zonu socijalne depriviranosti i to je istraživanje koje organizacija „Amiti“ i Nadežda Satarić potpisuje, prema kome su starije žene najugroženija populacija u Srbiji“, istakla je Zagorka Aksentijević u razgovoru sa Aleksandrom Mališić.
U nekim sredinama se izlazak starijih žena u javni prostor smatra nepristojnim i neprimerenim, i bez podrške i solidarnosti mlađe generacije razbijanje ovakvih predrasuda je teško ili gotovo nemoguće. Zato je važno da počnemo da razgovaramo i politički zagovaramo drugačiji svet.
Tekst: Ruža Injac
Pratite uživo svake druge srede od 20 časova emisiju “Šta žene žele?!”
na instagram stranici inicijative Ne davimo Beograd.
Emisiju vodi naša Aleksandra Mališić.
Snimak cele emisije možete pogledati na:
Pročitaj i ovo:
Beriša ustavna prava predstavlja kao Vučićevu milostinju
Izjava ministra za ljudska i manjinska prava Dema Beriše da deca treba da budu zahvalna predsedniku republike Aleksandru Vučiću što mogu da čuvaju svoj jezik, kulturu i nose svoju narodnu nošnju duboko je pogrešna i neprihvatljiva!
Terazije postale novi spomenik SNS ugradnji
Naziv Terazije koji nosi ključna tačka glavnog grada, sačuvan je kao simbol načina na koji se Beograd nekada snabdevao vodom. Zahvaljujući Aleksandru Šapiću, najgorem gradonačelniku u istoriji Beograda, od danas su Terazije simbol kako SNS uzima pare.
Vrućine nisu samo zbog leta, SNS i SPS od gradova napravili rerne
Ako vam klima radi 24 sata, ako ni noću ne možete da rashladite stan i ako vam je na ulici teško da dišete, to nije samo zbog toga što je leto. To je i posledica toga što neko godinama bespoštedno seče drveće, betonira svaku slobodnu površinu i gradi grad za profit investitora, a ne za ljude.
