Starije žene su najugroženija populacija u Srbiji i Ženska grupa Inicijative Ne davimo Beograd prepoznaje ovaj problem kao jedno od najbitnijih političkih pitanja u borbi za dostojanstven život svih. Međugeneracijska saradnja žena je osnovna vrednost i sredstvo kojom se možemo izboriti za pravednije uslove života.

O mogućnostima ženskog udruživanja i važnosti međusobnog razumevanja, razgovarali smo sa Zagom Aksentijević, članicom naše Ženske grupe u emisiji “Šta žene žele?!” koje se emituje uživo na Instagram profilu inicijative Ne davimo Beograd, sredom od 20 časova.
U patrijarhalnom porodičnom uređenju, u kakvom živimo i danas, međugeneracijski odnosi najčešće su međugenracijski sukobi. Odnosi snaja – svekrva, snaja – zaova, majka – ćerka, u takvom društvnom uređenju i ne mogu biti drugačiji, međutim naša sagovornica ističe da postoji nešto što je bitno zajedničko svim ženama što može biti osnov njihovog organizovanja.

„Zajedničko iskustvo starijih žena je uvek iskustvo izolovanosti i nemoći, i čini mi se da je podrška, međusobna, da se iz toga izađe, da se uđe u javni prostor, držeći se za ruke, u metaforičnom smislu te reči, nešto što je uzimanje vazduha, što je ohrabrujuće, i čini mi se da upravo sav ženski aktivizam ide u tom pravcu, dakle izaći iz izolovanosti, izaći iz tog mraka, i zajedno biti u javnom prostoru“, rekla je Aksentijević.

Ukoliko pogledamo oko sebe, videćemo da šah na Kalemegdanu igraju penzioneri, a podrazumevamo da za to vreme žene savijaju sarmu. U bajkama su starci mudraci, a starice veštice, pa čak i izraz “baka” asocira na osobu koja „servisira“ porodicu, unuke, bolesne članove porodice, i u potpunoj posvećenosti toj ulozi, žena starijeg doba ulazi u prostor izolacije i nevidljivosti.

“Draže mi je ono “baba” jer baba može da bude i ljuta i aktivna i da učestvuje u političkoj borbi.” naglasila je Zaga Aksentijević u emisiji “Šta žene žele?!”

Nedostupnost javnog prostora, izolacija nametnuta obavezama ili lošim ekonomskim položajem starijih žena – posebno kada govorimo o ženama na selu – otežava komunikaciju sa sredinom u kojoj živi, kao i mogućnosti za poboljšanje socijalnog i ekonomskog statusa, koji bi obezbedio zdravu i mirnu starost.

„Grupacija starijih žena je vrlo široka kategorija. Jedna je stvar starost u nekoj vrsti socio-ekonomskog blagostanja, a potpuno druga tamo gde ulazimo u zonu siromaštva, u zonu socijalne depriviranosti i to je istraživanje koje organizacija „Amiti“ i Nadežda Satarić potpisuje, prema kome su starije žene najugroženija populacija u Srbiji“, istakla je Zagorka Aksentijević u razgovoru sa Aleksandrom Mališić.

U nekim sredinama se izlazak starijih žena u javni prostor smatra nepristojnim i neprimerenim, i bez podrške i solidarnosti mlađe generacije razbijanje ovakvih predrasuda je teško ili gotovo nemoguće. Zato je važno da počnemo da razgovaramo i politički zagovaramo drugačiji svet.

Tekst: Ruža Injac

Pratite uživo svake druge srede od 20 časova emisiju “Šta žene žele?!”
na instagram stranici inicijative Ne davimo Beograd.
Emisiju vodi naša Aleksandra Mališić.

Snimak cele emisije možete pogledati na:

Pročitaj i ovo:

Đorđević: Vlast ne može da raspiše izbore dok je aktivan zahtev za sednicu o nepoverenju vladi

Biljana Đorđević izjavila je da Vlada Srbije ne može da uputi obrazloženi predlog predsedniku Srbije za raspuštanje Narodne skupštine dok je u proceduri zahtev za razmatranje nepoverenja Vladi. S druge strane, premijer može, kao što je mogao i do sada, da podnese ostavku, čime Vlada prestaje da funkcioniše u punom mandatu i otvara se mogućnost za raspisivanje izbora ukoliko se u roku od 30 dana ne formira nova Vlada.

Ko profitira od privrednog rasta?

Kad se zvaničnici hvale napretkom Srbije, najviše vole da govore o BDP-u, odnosno o njegovom rastu, a posebno vole da javni dug mere u odnosu na BDP. Taj broj im se sviđa. On je uglavnom tačan, ali je i prazan, jer ne kaže ništa o tome kome taj rast pripada. Još važnije je pitanje ko će profitirati u budućnosti. Autorski tekst Mladena Vitasa za Danas.