Toplotni talas pokazuje da nuklearna energija nije rešenje za Srbiju

Toplotni talas u kombinaciji sa nedostatkom padavina koji je posebno pogodio zapadnu Evropu, utiče na smanjenje vodostaja brojnih evropskih reka, uključujući i Dunav. Time je pogođen i energetski sektor brojnih zemalja. Smanjena je proizvodnja iz hidroelektrana kao što je slučaj u Srbiji, ali su ozbiljni problemi nastali i u nuklearnim elektranama koje zavise od velikih količina vode za hlađenje.

Mađarska je primorana da smanji kapacitete svoje nuklearne elektrane Pakš koja proizvodi oko 40% ukupne električne energije na samo mali deo ukupnog kapaciteta, dok je jedan blok nuklearne elektrane Černavoda u Rumuniji već iskuljučen. Obe nuklearne elektrane nalaze se u problemu usled nemogućnosti efikasnog hlađenja i ukoliko se opadanje vodostaja nastavi moraće u potpunosti da budu isključene. Ova situacija nam još jednom potvrđuje da nuklearna energija osim što je investiciono najskuplja, najkomplikovanija i čija konstrukcija traje više decenija, nije uvek tako konstantana i klimatski otporna kao što se uobičajno tvrdi.

Osim nuklearnih elektrana u komšiluku, slična situacija je i u Francuskoj, državi sa najviše nuklearnih elektrana u evropi. Brojne su elektrane koje su morale da smanje kapacitete, a do sada su već tri nuklearne elektrane isključene usled problema sa nivom vodostaja i zarad sprečavanja potencijalnih ekoloških akcidenata, jer topla voda iz sistema hlađenja nuklearne elektrane dodatno greje već pregrejanu vodu u rekama i preti pomoru biljnih i životinjskih vrsti.

I nuklarna elektrana Krško koja je smeštena na granici Slovenije i Hrvatske nalazi se u problemu, iako je vodostaj Save manje kritičan od vodostaja Dunava. Iz uprave nuklearne elektrane najavili su  mogućnost smanjenja kapaciteta ili čak potpunog gašenja ako se ovakvi temperaturni i hidrološki trendovi nastave, a izgleda da će se nastaviti pošto smo tek na početku agusta koji je statistički sušniji mesec od juna i jula.

Dok se ministarka energetike Dubravka Đedović Handanović hvali potpisanim sporazumom o nuklearnoj energiji sa Francuzima, čime je otpočela prva faza razvoja nuklearnog programa u Srbiji. I dok Direktor Instituta za nuklearne nauke “Vinča” Slavko Dimović priča kako nema mesta panici i da su nuklearne elektrane naša nasušna potreba, možda bi im bilo bolje da se okrenu i pogledaju oko sebe. Tada bi videli da sve toplija leta donose sve veće suše i da nema prostora za izgradnju novih preskupih i prezahtevnih nuklearnih kapaciteta.

Umesto nuklearne energije treba se fokusirati na obnovljive izvore energije pre svega solar i vetar. Da danas imamo već kapacitete solarne energije instalirane na krovovima i u energetskim zadrugama i zajednicama lakše bi se izborili sa ovom krizom. Primer može da bude Španija koja je razvojom svojih solarnih kapaciteta smanjila svoju zavisnost od uvoza energije i podstakla svoju privredu. Srbija može postepeno da se oslobodi zavisnosti fosilnih goriva, i to bez nuklearne energije, ali za to je potrebno razvijati obnovljive izvore energije, poboljšati elektroenergetsku mrežu, smanjiti gubitke i unaprediti skladištenje, uz mere energetske efikasnosti i racionalnu potrošnju, umesto što se gura u preskupe i neizvesne projekte poput izgradnje nuklearnih kapaciteta.