Učestvujući na zajedničkoj panel diskusiji, Dobrica Veselinović i Tamas Vajc su još jednom potvrdili bliske odnose Ne davimo Beograd i Evropske partije zelenih i istakli važnost povezivanja sličnih političkih organizacija u regionu i Evropi. U okviru konferencije Zemaljski forum koja se održava u Sremskim Karlovcima, kopredsedavajući Evropske partije zelenih i evropski poslanik Tomas Vajc izjavio je da pokreti poput Ne davimo Beograd i energija velikog broja ljudi zainteresovanih za zelene teme, pokazuju potencijal za promene u Srbiji, regionu i šire.
“Naša je istorijska uloga i dužnost da nosimo tu promenu i podržimo tu promenu i da pozovemo što je više moguće ljudi da nam se pridruže”, kazao je.
Evropski zeleni su još 2018. pozvali građane da glasaju za Ne davimo Beograd na gradskim izborima. Vajc se u oktobru prošle godine, putem video-poruke, obratio učesnicama i učesnicima izborne Skupštine pokreta, a ovog puta nam je došao u goste.
Pre dve nedelje je u Srbiji boravila i poslanica Evropske partije zelenih u Evropskom parlamentu Viola fon Kramon i s našim predstavnicima posetila deponiju u Vinči nakon što je počeo poslednji požar. O ovoj poseti čitajte detaljnije u tekstu “Evroposlanica Zelenih u poseti Ne davimo Beograd”
Novi horizontalno sazdani pokreti treba što pre da obore režim u Srbiji, kao i drugde u regionu, istakao je Vajc u razgovoru s članom Malog veća pokreta Dobricom Veselinovićem i učesnicima foruma. U tom kontekstu se osvrnuo na pobedu zeleno-leve političke platforme Možemo! na izborima u Zagrebu, na čelu s novim gradonačelnikom Tomislavom Tomaševićem, te na ulazak koalicije URA u novu vlast u Crnoj Gori i smenu režima Mila Đukanovića.
Kopredsedavajući Evropskih zelenih je, upitan za stav o Rio Tintovom pokušaju da otvori rudnik litijuma u Jadru, izjavio da taj sektor nije spreman za savremene standarde za zaštitu životne sredine.
“Oni gledaju na zemlje sa slabim propisima, slabim institucijama, slabim zakonima za zaštitu okoline, gde nema javnog učešća lokalnog stanovništva, gde nema relevantnog otpora lokalnog stanovništva jer su ih vlasti zaplašile. To međunarodne rudarske kompanije vole”, podvukao je.
Vajc je ukazao na to da se u slučaju Rio Tinta skrivaju informacije i ugovori, da meštani i meštanke i druge zainteresovane strane nisu dobili priliku da se izjasne i da postupak procene uticaja na životnu sredinu nije bio transparentan.
Pogledajte ceo tok diskusije
Kritikovao je i vlasti u Beogradu zbog zatrpavanja močvare Reva građevinskim otpadom i ispuštanja neprečišćenih otpadnih voda u Dunav i nazvao to zločinom protiv životne sredine.
S druge strane, govori Vajc, ljudi i dalje koriste mobilne telefone, za koje je potreban litijum, zatim automobile, voze se avionima i troše previše resursa. “To jedino možemo da promenimo ukoliko uvedemo cirkulatornu privredu umesto industrije koja eksploatiše resurse”, napomenuo je i skrenuo pažnju na inicijative da se potrošnja smanji i da se proizvodi mogu popravljati.
Od strategije trošenja i bacanja u otpad profitira mali broj ljudi, a to ubija planetu, po njegovim rečima. Rešenje je u ponovnom korišćenju sirovina, poručio je.
“Možemo da promenimo društvo, privredu i međusobne odnose jedino ukoliko ujedinimo ljude koji su na pravoj strani istorije”, rekao je Vajc i pozvao prisutne da rade na participativnom principu odlučivanja i to tako da to vodi postizanju rezultata.
Progresivne grupacije moraju da se bore i sa vlastitim stereotipima
Osim toga, u progresivnim pokretima treba uvek da se radi na prevazilaženju stereotipa, na primer prema feminizmu ili u rodnim pitanjima, tvrdi Vajc.
“Kad samo objavimo da smo postigli rodnu ravnotežu ili imamo kvote na listama, nismo obavili zadatak. Treba da zaista preispitamo kako se lično ponašamo. Lako je istupati zahtevati i kritikovati i pokazivati prstom na nekoga. Ali da zaista sagledam koja je moja uloga u toj igri i kako ja održavam te stare, reakcionarne modele, to je malo bolnije, jer zaista moraš da radiš na sebi. To su procesi i ti procesi su zahtevni”, kazao je prisutnima.
Nije cilj da svi imamo isto mišljenje, nego da vidimo koji sve različiti stavovi postoje među nama i da razvijemo predloge koje ćemo svi podržati, naglašava Vajc. Ipak, on je povukao crtu ispred nacionalističke politike i bilo koje vrste diskriminacije, insistirajući da je reč o minimalnim standardima.
Pročitaj i ovo:
Predrag Momčilović, lični stav: Vatrometi gube draž, treba li ih ukinuti ili samo regulisati?
Sinoć sam nešto ranije otišao u krevet i ubrzo zaspao, negde oko pomoći iz sna me je prenuo prvo jedan pucanj, a zatim celi rafal. Trebalo mi je par sekundi da se osvestim šta se dešava i da sam u stanu, a ne na nekom ratištu, i da neko u blizini pušta vatromet.
Lazović: I izlazak na izbore i bojkot imaju svoju cenu, odluka će se doneti dogovorom
Pred opozicijom je odluka da li da izađe na izbore ili ih bojkotuje. Radomir Lazović, kopredsednik Zeleno-levog fronta kaže da nijedna odluka ne bi bila dobra i ima svoju dobru i lošu stranu.
Širenje Beograda na vodi: Demonstracija sile SNS-a u korist investitora
Zeleno-levi front upozorava javnost Beograda i Srbije da najviši organi ove zemlje nameravaju da nastave sa svojim planom protivzakonitog oduzimanja grada Beograđanima i Beograđankama.
