Natalija Stojmenović iz “Ne davimo Beograd” navodi da je o projektu spalionice Evropska komisija već dala negativno mišljenje. Plaćećemo višestruko da nam neko spali đubre, otpad će biti tretiran na ekološki loš način, za to vreme bez posla će ostati reciklažna industrija i sakupljači sekundarnih sirovina, dok ćemo energiju koju dobijamo iz tog otpada plaćati po dva i po puta višoj ceni, dodaje.
Deponija u Vinči uskoro odlazi u istoriju, a rešenje za višedecenijski problem odlaganja otapada u glavnom gradu trebalo bi da bude najavljena spalionica u Vinči. Nakon što su Evropska komisija i Evropska investiciona banka odbile da podrže ovaj projekat i Evropska banka za obnovu i razvoj pokrenula je internu istragu procene odgovornosti finansrianja ovog projekta – na inicijativu udruženja “Ne davimo Beograd”.
Stojmenović kaže da su se po pitanju spalionice obraćali na adrese više međunarodnih institucija. U EBRD je pokrenut unutrašnji žalbeni mehanizam, koji se odnosi na to “da samo banka ima interni postupak kontrole na projekte koje finansira, koji mogu da budu opasni po životnu sredinu i lokalno stanovništvo”, kaže gošća N1.
“Ono što se trenutno dešava je istraga i evaluacija nezavisnih stručnjaka u vezi sa našom žalbom i sa samim projektom. Ono što mi očekujemo jeste da će sam projekat biti zaustavljen”, navodi Stojmenović.
Pre dva dana je premijerka Ana Brnabić prilikom obilaska deponije rekla da je njeno saniranje najveći projekat u oblasti zaštite životne sredine u Srbiji biće završen 2022. godine. U projektu osim Evropske banke kao jednog od investitora, učestvuju i privatne kompanije iz Francuske i Japana. EBRD ima jedan od većih finansijskih doprinosa u ovom investicionom projektu, mi očekujemo nakon mišljenja EK i Evropske investicione banke, i EBRD, da će taj projekat stopirati i da će se ostali učesnici u tom projektu povući iz finansiranja, navodi Stojmenović.
Najveći problemi ovog projekta, navodi, jesu ekonomski i ekološki. Što se ekološke strane tiče, nemoguće je da Srbija sa izgradnjom ovakve spalionice dostigne standarde EU, tvrdi gošća Novog dana. Takođe, kaže, nemoguće je dostići nacionalni cilj da će se reciklirati 50 odsto municipalnog otapada do 2030. Za državu Srbiju je nemoguće da, sa ovakvim projektom, dostigne cirkularne ekonomije za koju se EU zalaže, dodaje.
“EK je već dala negativno mišljenje o ovom projektu i rekla da nije u skladu sa standardima i regulativama koje EU ima… Ako nastavimo sa ovim projektom, prosto je nemoguće da zatvorimo Poglavlje 27 i da dostignemo te standarde”, ističe gošća N1.
Na pitanje da li je poznato šta će se raditi sa otpadom koji se tamo deponuje već 40 godina, Stojmenović kaže da je ovim projektom predviđeno da se 66 odsto otpada spaljuje, a da ostala 34 posto optapada deponuje. “Najveći problem tu je što sama evropska regulativa, u okviru ekoloških standarda, kaže da morate da imate opravdani razlog za to da se odlučite da tretirate otpad na taj način da ga spaljujete i deponujete. Inicijativa se zalaže za hijerarhijski tretman otpada. Ono što je za nas neophodno je da se napravi novi sistem tretiranja otpada, i da se otpad više reciklira”, ističe Stojmenović.
U pitanju je jedno od najvećih javno-privatnih projekata u zemlji, više puta je Inicijativa obaveštavala o javnost o njegovoj neisplativosti, tj. o šteti koji projekat nanosi budžeti grada, a zamenik gradonačelnika Beograda Goran Vesić je nedavno izjavio da je Vinča najvrednije i najveće gradilište u Beogradu. Upitana na koji način spalionica može da dodatno opteretiti kućne budžete građana i građanki, Stojmenović podseća da taj projekat vredi 300 miliona evra, potpisan je 2019, a problem je što se Grad obavezao da narednih 30 godina mesečno isplaćuje 38 miliona evra privatnom partneru. “Uz to, prvo što će se desiti je da će se cena odnošenja i tretmana otpada povećati, a iskustvo drugih zemlja govori da se to povećanje cene kreće od dva do četiri puta. Drugi problem je proizvodnja energije koju na ovaj način dobijemo, takođe je nešto što ćemo plaćati, a pored toga koristiće se državne subvencije. To je jedna od žalbi koje je Inicijativa podnela”, istakla je.
Stojmenović kaže da je Ministarstvo rudarstva i energetike dalo privatnom partneru status “privremenog povlašćenog proizvođača električne energije”, što znači da je time privatnom partneru omogućeno, kad projekat bude završen, da prodaje električnu energiju po višim cenama od tržišnih narednih 12 godina. “Što znači da ćemo mi otpad koji mi stvaramo, koji će biti tretiran na ekološki loš način po našu sredinu, takođe uticati na naš budžet, odnosno da ćemo energiju koju dobijamo iz tog optada plaćati po dva i po puta višoj ceni”, navela je Stojmenović. Ona dodaje da ćemo tako plaćati višestruko da nam neko spali đubre, a da će za to vreme ostati bez posla reciklažna industrija, kao i sakupljači sekundarnih sirovina.
“Oslobađaće se opasne čestice koje nemamo čime da merimo”
Početkom godine, Inicijativa NDMBGD organizovala je seriju protesta za čistiji vazduh, tada je rečeno da će spalionica dodatno zagaditi vazduh u Beogradu.
Spaljivanje i deponovanje otpada je poslednji način tretiranja otpada, odnosno mora da postoji razlog za to, ističe Stojmenović, koja dodaje da će nekontrolisano sagorevanje otpada dovesti do toga da će se oslobađati opasna jedinjenja i čestice, kao što su dioksin i furan, koje mogu izazvati kancer, a mi kao Grad nemamo stanice koje mogu da detektuju i izmere koncentraciju takvih čestica.
Čak nemamo ni infrastrukturnu mogućnost, laboratorije i merne stanice, da pratimo efekat same spalionice, naglašava gošća N1.
Planiramo da nastavimo da ukazujemo na štetne projekte u gradu, očekujemo da će se EBRD povući iz projekta, iamo dve žalbe ispred Evropske energetske zajednice, obaveštavali smo i druge međunarodne institucije i tela, koristimo sve pravne mehanizme da ukažemo na štetnost ovog projekta, dodala je.
Originalni naslov: Stojmenović o spalionici i o opasnim česticama: Višestruko ćemo plaćati
Pročitaj i ovo:
Đorđević: Studentkinje i studenti daju primer kako i ostali segmenti društva mogu da podnesu žrtvu
Vlast igra istovremeno dvije igre, smirujući i istovremeno raspirujući krizu. Da bi mogli da kažu da je bilo nekih mrvica odgovornosti, a da nekako ispadne da to nema veze sa njima rekla je Đorđević u intervjuu za Monitor.
Skraćivanjem polugodišta Vučić pokušava da se sakrije od nezadovoljnih učenika i prosvetara
Skraćivanjem polugodišta režim Aleksandra Vučića želi da pobegne i sakrije se od protesta i blokada prosvetnih radnika i mladih. Još jednom se pokazalo da Vučiću nije stalo ni do izgubljenih časova i predavanja, ni do položaja prosvetnih radnika kako tvrdi, već samo kako da izbegne nezadovoljstvo ljudi.
Lazović: U Savetu REM-a treba da budu ljudi od integriteta
Poslanik Zeleno-levog fronta Radomir Lazović je rekao da je Savet Regulatornog tela za elektronske medije (REM) bio jedan od ključnih instrumenata za ostvarivanje kontrole medijske slike i propagandu u službi vlasti, te da će boriti da u novom sazivu tog tela budu ljud koji znaju i žele da se bave poslom koji je REM-u zakonski poveren.
